Izvor: Blic, 01.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hasta la vista, violinista
Hasta la vista, violinista O VIOLINI
Potičem iz muzičke porodice i od ranog detinjstva bila sam usmerena na muziku. Prvo sam svirala klavir, pa sam se tek onda opredelila za violinu. Učinilo mi se da mi je violina nekako kao instrument bliža i da svoje emocije mogu lakše da iskažem kroz nju. Sa violinom se družim od svoje sedme godine, a već sa šesnaest, upisala sam Akademiju. Završila sam u klasi profesorke Fern Rašković i te osamdesetšeste godine, dobila i Oktobarsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagradu, za najbolji diplomski ispit. Iste godine upisala sam i postdiplomske studije u Moskvi, u klasi profesora Grigorija Žislina. Kasnije sam položila audiciju za 'Orkestar grada Granade' u Španiji, što govori da sam se u startu opredelila za pravi instrument.
O VIOLINI, JOŠ
Pa, položila sam audiciju, opet u Španiji, za 'New american chamber orchestra'. Nastupali smo po celoj Evropi, a najvažnije koncerte imali smo u Parizu i Minhenu. Moram da kažem, da mi je već do sada, violina donela mnogo radosti u životu, a da sam ja opet, kroz nju, tu svoju lepu emociju, uspela da podarim publici. O ŠPANIJI
Živim u Granadi. To je stari španski grad, sa velikom tradicijom i kulturom. Uostalom, Španija je oduvek, a i sada to čini, ulagala mnogo u svoju kulturu, posebno u muzičko obrazovanje ljudi. Posebno dece. Što se mene tiče, aktivno sviram u orkestru, aktivno se bavim i kamernom muzikom van orkestra, a pre pet godina, otvorila sam i svoju privatnu školu. O SVOJOJ ŠKOLI
Smatram da je španska nacija izuzetno muzički nadarena. Nisam još srela dete koje je došlo u moju školu, a da nije imalo ritma i sluha. U mojoj školi rade kao profesori, moje kolege iz orkestra. Svi su izuzetno muzički obrazovani. Ima ih iz celog sveta i radimo po centralnoevropskom sistemu. Što znači, da su svi časovi zasnovani na individualnoj nastavi i da profesori u tom frekventnom odnosu sa učenicima, daju izvanredne rezultate.
O SVOJOJ DECI
Zvuči kao fraza, ali moj najveći uspeh nije violina, već moja dva sina, Stefan i Ivan. Oni me izuzetno obogaćuju, tako da je moj uspeh na polju muzike, posledica zadovoljstva u privatnom životu. Njih dvojica, obogatili su me na jedan nov način. O JUGOSLAVIJI, ODANDE
Jugoslaviju uvek vidim kao jednu veliku kuću, na koju je svaki od nas, navikao. I bez obzira koliko se adaptiramo i uspemo da se snađemo u svetu, ta kuća nam uvek nedostaje. To je osećanje koje je stalno prisutno i mislim da će trajati zauvek. O PLANOVIMA
Spremam se da se aktiviram, u smislu javnih nastupa. Napravila sam pauzu od četiri godine zbog rađanja dece, bavila sam se isključivo školom, ali sada imam nameru da nastavim tamo ge sam u jednom trenutku iz opravdanih i lepih razloga, 'prekinula' soju karijeru.
Čekaju me veliki nastupi i u Španiji i u Evropi, verovatno i šire, u svetu. Raduje me da ću svoje emocije, ponovo deliti sa publikom, s tim što se toj istoj publici vraćam obogaćena materinstvom. Toliko toga lepog se u međuvremenu akumuliralo, a violina je pravi instrument, kojim ću moći lako da komuniciram sa publikom, koje sam se zaželela. Stefan i Ivan, evo rastu, u roditeljima imam veliku podršku i sve je to razlog da budem istinski zadovoljna. Povratak na muzičku scenu je moj dug i prema Jugoslaviji gde sam delom učila školu, ali i prema svetu, gde sam se usavršila i gde sada sa svojom decom živim. * * * Zahvaljujem 1. april-li-li, lilu li mu lilinu, što me oterao u Jajce. Kad je Jugoslavija u pitanju, od Jajca je sve krenulo, što se uostalom da i videti. O okupatorima, samo kao umetničkoj viziji. Lordan ih je onda apsolvirao u dvadesetšest slika. Sve drugo je samo logičan nastavak. Zato, evo ruke. Idemo dalje. Pošteno. Za bolje sutra. Jer, tako treba. Zato što je zrelo. A da bi nam život bio i nadalje kao na filmu, tu je i Merlinka. Šifra: 'Neki to vole vruće'. A u potpisu: (opet) Jajce.
Biljana Willimon:Kolaži iz Wiesbadena
