Izvor: S media, 31.Okt.2009, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hari Poter" knjžzevni, ne medijski, fenomen
Forum petog dana 54. Beogradskog sajma knjiga protekao je u diskusiji da li je "Hari Poter" (knjige i filmovi) književni ili medijski fenomen, i da li je taj čudesni svet koji u svojim bestselerima oslikava britanska spisateljica Džoan K. Rouling utopija ili distopija.
Učesnici foruma, prevodilac serijala o mladom čarobnjaku Vesna Roganić, asistenkinja na Učiteljskom fakultutu u Beogradu, Zorana Opačić, asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Bojana Vujin >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i glavni i odgovorni urednik časopisa za decu "Detinjstvo" Jovan Ljuštanović, složili su se samo oko činjenice da je reč o globalnom fenomenu koji traje već 12 godina i da iza njega stoje mnogobrojne protivurečnosti praćene pozitivnim i negativnim kritikama.
Vujinova je ocenila da je "Hari Poter" prvenstveno književni fenomen, a u manjoj meri medijski.
Navodeći kao primer film i knjigu "Čarobnjak iz Oza", oko kojih se "podigla medijska prašina", kao danas oko Harija Potera, da bi do sada "preživela" jedino knjiga, Vujinova je ocenila da će za nekoliko godina kada se budu čitali romani o "Hogvortsu" i borbi čarobnjaka, svi zaboraviti na medijsku pomamu za tim ostvarenjima.
Vujinova, kao vrstan poznavalac anglo-američke književnosti za decu, rekla je da saga o Poteru direktan nastavak tzv. "školskog romana", koji je bio popularan krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, a u kome je glavni junak smešten u internatu, i doživljava mnoge avanture sa školskim drugom-rivalom, zlim profesorom, zabavnim direktorom škole.
"Medjutim Roulingova voli da se igra sa žanrovima, da ih izvrće ili proširuje, pri čemu posvećuje veliku pažnju detaljima, koji nisu važni za samu radnju i kojima potpuno dočarava taj imaginarni svet", objasnila je ona.
Opačićeva doživljava magijski svet "Harija Potera" kao "direktnu i detaljno izvedenu surovu i nimalo lepu analogiju našoj stvarnosti", pa se suprosta mišljenju Roganovićeve koja smatra da je život u čarobnjačkoj školi "Hogvorts" jedna savršena utopija i da je svet mašte mnogo privlačniji i atraktivniji od realnog.
U prilog svog stava, Opačićeva navodi da u odnosima medju likovima u imaginarnom svetu Roulingove podjednako postoji korupcija, previranja oko vlasti, problem rasizma, malogradjanski mentalitet, slika današnjih elitističkih koledža, konzumerizam, senzacionalizam i uticaj žute štampe, sve ono sa čim se suočava čovek u realnom svetu.
Vujinova podržava predstavu o "Hariju Poteru" kao negativnoj utopiji i dodaje da je naupečatljivije u sveopštom fenomenu ovog junaka, što o njegovim dogodovštinama čitaju i odrasli, objašnjavajući to uspehom knjige da dopre do "deteta u nama".
