Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak za srpsku kulturu
Da li možemo da se nadamo ozbiljnoj strategiji kulture čiji će samo jedan deo biti promocija naše knjige na međunarodnim sajmovima
Srbija će imati svoj štand na Salonu knjiga u Parizu, koji će biti održan od 14. do 19. marta.
To jeste dobra vest. Loša vest je da Srbija neće biti prisutna na Sajmu knjiga u Lajpcigu, koji će biti održan od 13. do 16. marta. Odlazak u Lajpcig otkazan je zbog toga što je Nemačka ambasada u Beogradu, za sada, iz poznatih razloga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatvorena i ne izdaje vize.
Ali, zato smo saznali da se Ministarstvo kulture Republike Srbije i Udruženje grafičke industrije, novinske i izdavačke delatnosti pri Privrednoj komori Srbije, kojem je poverena organizacija ova dva inostrana sajma knjiga, ubrzano pripremaju za učešće Srbije na Salonu knjiga u Parizu.
Zbog kratkog roka uoči odlaska, štand neće imati arhitektonsko uređenje. Ali, imaće svoj info-pult, biće izloženo blizu dve stotine knjiga srpske književnosti, a biće prisutni naši pisci Svetislav Basara, Goran Petrović i Mihajlo Pantić.
Izgleda dovoljno za ubrzanu i improvizovanu promociju srpske kulture. Takođe, budući da se dva sajma održavaju u vrlo „tesnom” i bliskom vremenskom periodu, učešće Srbije na jednom sajmu, a izostanak sa drugog taman kompenzuju gubitak. Moglo je, „da ne čuje zlo”, da se desi da ne učestvujemo ni na jednom od pomenuta dva sajma, i opet bismo ostali „kratkih rukava”, kao prošle godine kada na Sajam knjiga u Frankfurtu predstavnici Srbije nisu otišli zbog neizmirenih dugova iz 2006. godine, u iznosu od četiri miliona dinara. Ta sredstva nenamenski je utrošio prethodni organizator sajmova – sada već nepostojeće Udruženje izdavača i knjižara Srbije.
(Prethodni saziv Ministarstva kulture istakao je da je pomenuti novac blagovremeno prosledio namenski za Frankfurtski sajam.) Sada je organizaciju dobilo ozbiljno Udruženje pri Privrednoj komori Srbije, iskusno u organizaciji različitih sajmova u inostranstvu.
Međutim, kako smo nezvanično saznali, ovo udruženje je od kraja prošle godine čekalo zvaničan odgovor Ministarstva kulture o organizaciji sajma u Lajpcigu. Da li je, kada se znalo da Sajam knjiga u Lajpcigu traje od 13. do 16. marta 2008, moralo toliko čekati sa odgovorom iz Ministarstva kulture? Možemo postaviti i pitanje: Šta bi bilo da ambasada Nemačke, ipak, nije zatvorena za izdavanje viza našim građanima? Da li je poželjno (i moguće!) predstavljanje srpske izdavačke delatnosti pripremati na brzinu za manje od dve nedelje?
Često se može reći da političke okolnosti ne idu naruku srpskoj kulturi, ali zar srpska kultura nije uvek išla ispred svoje politike i zar joj nije uvek otvarala vrata u svet? Zbog toga osvedočeni kvalitet srpske kulture zaslužuje vrlo ozbiljan tretman.
Pogledajmo samo kako se naši susedi u Hrvatskoj odnose prema organizaciji svojih sajmova knjiga. Hrvatski „Jutarnji list” pisao je još prošlog meseca o tome ko će od hrvatskih pisaca ići u Lajpcig, da je Hrvatska zemlja-partner na ovom sajmu i da će na nemački biti prevedene knjige Miljenka Jergovića, Romana Simića, Ede Popovića, Igora Štiksa, Olje Savičević-Ivančević, Borisa Dežulovića i drugih hrvatskih pisaca. Hrvatski autori učestvovaće u pedesetak različitih programa na ovom sajmu, a Renato Baretić vodiće čak i kviz na temu „Poznavanje hrvatske književnosti”.
Ako izuzmemo trenutnu tešku situaciju u Srbiji i obradujemo se činjenici da je organizaciju inostranih sajmova knjiga dobilo iskusno Udruženje pri PKS (koje će po svoj prilici imati mogućnost da podrobnije i bolje organizuje i naš budući nastup na sajmovima u Moskvi i Frankfurtu), da li možemo da se nadamo ozbiljnoj strategiji kulture čiji će samo jedan deo biti promocija srpske kulture na inostranim manifestacijama knjige?
Marina Vulićević
[objavljeno: 28.02.2008.]
