Izvor: Blic, 15.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gnev kao sredstvo kampanje
Gnev kao sredstvo kampanje
Da Katolička crkva nimalo blagonaklono gleda na Dena Brauna i njegov 'Da Vinčijev kod' već je odavno poznato. U istom tonu dočekuje se i istoimeni film koji je i pre prikazivanja proglašen, u medijima od Bombaja do Bostona, za 'jeretički dinamit'. Zašto je onda 'Soni', producent filma koji će uzdrmati osnove hrišćanske vere, nedavno okačio ogromnu reklamu baš ispred drevne rimske crkve Sv. Pantelejmona?
Kakav previd inače veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << visprenih marketinških gurua! Ili je reč o previdu kao sredstvu marketinga? Naravno, reklamni bilbord dugačak šest metara već sutradan je skinut sa crkvene fasade, a religiozni gnev koji je izazvalo postavljanje bilborda propraćen je burnim naslovima.
Ako Denu Braunu ne dođe inspiracija za sledeći roman, dovoljno je samo da pogleda na komplikovani zaplet koji se razvija oko ovog njegovog romana. Zavera se plete u mračnim salama upravnih odbora od strane nevidljivih likova izuzetno veštih u makijavelističkoj umetnosti filmskog marketinga. Njihov jedini cilj je da osiguraju da 'Da Vinči' zauzme prvi red u svesti javnosti tako što će stalno biti prisutan u vestima. Đavolski dobro smišljen deo odnosi se na ubeđivanje te iste javnosti da je rastući publicitet, zapravo, samo niz slučajnih događaja. Evo kako je stvaran cirkus zvani 'Kod'.
Čak i pre nego što su Tom Henks, Odri Totu i ser Mekelen prihvatili uloge, film je bio u žiži interesovanja jer 'Soni' nije dobio dozvolu da snima u londonskoj Vestminsterskoj opatiji, zbog toga što je knjiga 'teološki pogrešna.' Međutim, lukave starešine Vinčesterske katedrale nisu imale tu vrstu griže savesti i ponudili su reditelju Ronu Hauardu svoje usluge za 20.000 funti.
Suđenje kao reklama
Suđenje za plagijatorstvo koje su protiv Brauna pokrenula dvojica istoričara verskih zavera, Majkl Bajdžent i Ričard Li, doprinela je kilometarskim reportažama o svemu vezanom za 'Da Vinčijev kod', samo šest nedelja pre svetske premijere. Dvojica istoričara, koautori knjige 'Sveta krv, Sveti gral', podneli su tužbu još 2004. ali je suđenje počelo tek ovog februara, nekkoliko meseci pred premijeru, a završeno je neposredno pred premijeru filma.
Braun, Li i Bejdžent imaju istog izdavača. Dakle, 'Rendom haus' je tužio sam sebe. Tokom parnice, najveća 'onlajn' knjižara 'Amazon' izvestila je da je prodaja 'Svete krvi' skočila za neverovatnih 3500 procenata, a prodaja 'Da Vinčijevog koda', već uveliko svetskog bestselera, porasla je za dodatnih 187 posto. Dok je sudija donosio presudu, Bajdžentova nova knjiga, 'The Jesus Papers' (Hristovi papiri) puštena je u knjižare istog dana kada i američko broširano izdanje 'Da Vinčijevog koda'. Bajdžent je tim povodom izjavio da je reč o 'potpunoj koincidenciji, barem sa naše strane', ali se čak i on složio da je tu bilo možda i previše slučajnosti.
Braun je sa suđenja izašao kao pobednik, ostavivši Bajdžentu i Liju račun za sudske troškove u visini od milion funti. Šta mislite, ko je platio troškove? 'Rendom haus', najverovatnije, premda to nije lako dokazati. 'Sa tim suđenjem ‘Soniju’ gotovo da i nije bila potrebna marketinška kampanja,' kaže Piter Sili, profesor marketinga sa 'Berkli' univerziteta. 'To suđenje je bilo i više nego isplativo u smislu dobijenog publiciteta.'
Nakon suđenja usledilo je još obrta. Ispostavilo se da je, u duhu misterije, intriga i ostalih 'davinčijevskih' fora, sudija Piter Smit u svoju pisanu presudu za slučaj 'Bajdžent & Li protiv Brauna' ubacio šifrovanu poruku, čije se rešenje može pronaći u dvema knjigama koje su u središtu ove kontroverze.
Zavereničko ćutanje
I dok religiozni svet naveliko 'peni' od odbrane rimokatoličkih dogmi, jedini ljudi koji nemaju svoje mišljenje su, izgleda, članovi filmske ekipe; njihovo uporno ćutanje deluje više nego zaverenički. To nije uobičajeno ponašanje za jedan holivudski 'blokbaster' u najavi. Nema organizovanih konferencija za štampu, intervjua, novinarskih projekcija, a nivo tajnosti koji okružuje premijerno prikazivanje filma graniči se sa paranojom. Svi koji su učestvovali u snimanju filma potpisali su 'ugovore o poverljivosti'. Ali, koja je to velika tajna u filmu zasnovanom na knjizi koju je pročitalo pedeset miliona ljudi? Prema Džonu Skotu, direktoru marketinga 'Tventi senčeri foksa', najverovatnije ne postoji nikakav podzaplet vezan za tajnovitost koja prati premijeru. 'To samo pomaže u podizanju globalne ‘temperature’ - čitav svet iščekuje film i tenzija je svakim danom sve veća.'
Prošlog avgusta 'Njujork tajms' je ponudio intrigantniju teoriju. Da bi privukao relativno neiskorišćeno bogato tržište aktivnih hrišćana, 'Soni' je zatražio pomoć od PR gurua Džonatana Boka, vodećeg stručnjaka za 'dopiran
je do verujućih ljudi', koga je svojevremeno angažovao i Mel Gibson za 'Stradanje Hristovo'. Prema Boku, oko 130 miliona Amerikanaca (43 odsto stanovništva) svakog vikenda posećuje crkvu ili sinagogu.
Da li je film veran knjizi?
Ali, kako privući hrišćane kada je film zasnovan na knjizi koja je izazvala toliki gnev među sveštenstvom? Sudeći po 'Njujork tajmsu', 'Soni' je možda ublažio ili čak uklonio neke od najkontroverznijih delova. I dok bi manjak bogohuljenja svakako obradovao versku desnicu, to ne bi usrećilo milione fanova koji očekuju da film bude veran knjizi. U takvoj situaciji najbolje je, ipak, ne govoriti ništa i očekivati da će obe grupe otići u bioskop da vide šta će se desiti.
Za nekoliko dana, 18. maja, kada film počne istovremenu distribuciju u 69 zemalja sveta, sve će biti jasno. A kada se reklamna mašinerija zaustavi i dalje ćemo se pitati postoji li uopšte u marketingu reč koincidencija. 'Oni rade pravu stvar, puštaju da knjiga govori za sebe, da suđenje proizvodi publicitet, a publicitet se potom lako sam nadograđuje,' kaže Piter Sili, pre nego što će oprezno dodati: 'Sve to će im se obiti o glavu jedino ako je film loš.'
Miona Kovačević
