Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2017, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gluma kao život i strast

Evropska pozorišna nagrada "Premio Europa" za životno delo svečano uručena u Rimu Izabel Iper i Džeremiju Ajronsu. Iper: "Hladnoća" je prava emocija za glumca, "vatra" se stvara RIM: OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA NAJZNAČAJNIJE priznanje Starog kontinenta u dramskoj umetnosti, Evropska pozorišna nagrada "Premio Europa", u subotu je svečano uručena svetskim zvezdama, Izabel Iper i Džeremiju Ajronsu. U Teatru Argentina u Rimu, gde je upriličena ceremonija, oni su, specijalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za ovu priliku, iste večeri izveli tekst Harolda Pintera "Pepeo pepelu". Bila je to, zapravo, "razmena plamena" između dvoje vrhunskih umetnika zadivljujućih glumačkih veština i jakih individualnosti. Koliko je ovaj događaj u Večnom gradu bio dostojan pažnje i poštovanja, pokazuje podatak da su u Palati Venecija svečanom uručenju prethodila dva odvojena, dnevna (višečasovna) skupa eminentnih stvaralaca (glumaca, reditelja, kritičara, pisaca, producenata), koji su govorili o visokim dometima dvoje dobitnika, a onda su i oni sami izlazili na improvizovanu scenu i s publikom delili uspomene, iskustva, pa i anegdote iz karijere. Prvi panel pripao je harizmatičnom Britancu koji je, sedeći nenametljivo i opušteno, dugo slušao sa strane šta o njemu govore poznavaoci njegovog života i dela. Njih osmoro, svako iz svog ugla i iskustva, "odgonetalo" je tajnu Ajronsove neponovljivosti. Tako je, između ostalog, rečeno, da je deo njegovog dara u izuzetnoj koncentraciji, fokusiranosti na detalje, ali i jedinstvenom glasu koji istovremeno ume da bude i mek i taman... Hrabar, strastven, smiren u svim okolnostima, u gužvi uvek nasmejan. Čovek ogromne energije, bez limita, pažljivo gradi lik, "ciglu po ciglu". Uvek daje prioritet drugima, što je odlika delikatnih ljudi. Može biti i veoma ljut ako neko poremeti njegovu koncentraciju ili red, ali i to radi na najbolji način. I dok druge zvezde stižu na premijeru u kolima sa zatamnjenim staklima, s vozačima i bodigardovima, Džeremi Ajrons dolazi na biciklu - čulo se na ovom skupu. - Za mene je gluma uvek bila način života. Ne glumim da bih živeo, već živim da bih glumio - "poverio" je kolegama i publici Džeremi Ajrons. - Volim velika dela i pisce, Šekspir je neko kome se uvek vraćam. Njegova dela imaju začuđujuće dubine zahvaljujući kojima je besmrtan. Upravo zbog snage Šekspirovih komada i junaka poput Hamleta, Otela, Kralja Lira..., postao sam glumac.foto Franco Bonfiglio/Premio europa/Promo Komentarišući moć koncentracije, slavni oskarovac je izjavio da glumci u pozorištu moraju biti jedinstveni u emociji, prisutni u svakom momentu, i da telo samo prati glumčevu misao. - Gluma je kao vođenje ljubavi: gledate u oči partnera i zaboravite na sebe. I svaki put je drugačije u teatru. "Veslate" i nadate se da ćete uspešno stići do cilja. Na filmu prezentujete lik, u pozorištu ga živite. Posle svake uloge očistite se i stavite ga na stranu, ali vam se ponekad određeni karakteri vraćaju kao trag mirisa ispušene lule u vazduhu... Dobra gluma je kad u trenutku uradite najbolje moguće. Skočili ste u pravom momentu, i to je zadivljujuće. A reditelj? Za mene je to dobar kuvar: vi na tanjir stavite sve, on uzme šta mu treba, nešto oduzme, nešto doda. Jelo izgleda lepo, ali tek će se na kraju znati da li je i ukusno. Da je "ukusno" sve što Izabel Iper ponudi svojom igrom, uverila se najšira publika još na početku njene karijere, sa filmom "Pletilja čipke". U međuvremenu, jedna od najvećih glumica današnjice ostvarila je dugi niz briljantnih uloga. Za razliku od Ajronsa i dalje čeka svoj Oskar - ove godine je bila nominovana za ulogu u filmu "Ona". Ipak, bez obzira na planetarnu slavu dvoje umetnika, oni predstavljaju sve ono najbolje što Evropa poseduje u filmskom i pozorišnom stvaralaštvu, još uvek nepogrešivo razlikujući industriju od umetnosti. I, kao što neko reče, koreni su veoma važni: normalno je da rođeni Englez odrasta sa Šekspirom, kao što je normalno da njegova ništa manje slavna koleginica i dalje "živi" sa teatrom.foto Franco Bonfiglio/Premio europa/Promo Za Izabel Iper prisutni su istakli da nosi sa sobom neku vrstu misterioznosti, koja se ne može uporediti ni sa jednim drugim umetnikom. Podjednako uverljiva i u komediji i u tragediji, lako se snalazi u svakom žanru. Sposobna je da sve uradi sa svojim telom, kao i glasom. Na sceni je pokazala kako strast može biti destruktivna: neke njene likove strast je ponizila i razorila. Intuitivna je, posvećena svemu što radi, dominantna već svojim darom... - U pozorištu, govor je neodvojiv od tela i duše. Vaše telo razgovara na sceni s drugim telom. Koncentracija je veoma važna, svojim studentima uvek kažem da je "hladnoća" prava emocija glumca, a da se vatra stvara. Mi smo ti koji kontrolišemo emociju, osećanja publike ne moraju da proizlaze iz naših osećanja. Ne postoji razlika u mojoj igri između teatra i filma. Ni u pozorištu, bez obzira na to što gledam živom čoveku u oči, ne obraćam se nikom posebno. Bez obzira koliko i mojih poznanika ima u sali. Istu vrstu uopštenog izraza daje i film - istakla je Izabel Iper, koju naša publika pamti i kao gošću festivala Kustendorf 2012, sa filmom "Gospođa Bovari" Kloda Šabrola. ČAROBNI INSTINKT - Volim da igram s njim, volim njegovu instinktivnost, sposobnost da zaboravi na kameru. To mogu samo veliki glumci - rekla je o Džeremiju Ajronsu čuvena glumica Fani Ardan. O glumačkom velikanu govorili su i kultni filmski reditelji Volker Šlendorf, Bili August, pozorišni reditelji Čarls Staridž, Gvidalberto Torlonija, scenarist Rob Hejlend, kritičar Mario Sesti, producentkinja Melita Toskan. BALZAK U VRTU KUĆE MEĐU govornicima o Izabel Iper bila je i njena sestra, rediteljka Karolina Iper, kao i nekada slavna pank pevačica Peti Smit. Karolina se prisetila njihovog detinjstva, odrastanja u umetničkoj porodici, kada su u vrtu kuće igrale Balzaka... Roditelji su četiri sestre i brata učili da je sve moguće, vodili ih često na putovanja i upućivali na upoznavanje raznih kultura. Danas ona igra na nekoliko jezika, sposobna da uđe "u kožu" svakog lika, kako Molijera, tako i Šekspira. Za Peti Smit, Izabel može da se uporedi sa mladom Emom Bovari, jer ona sve oseća, sve želi da dodirne, nikad uplašena, uvek radoznala... U panelu su učestvovavli i kritičari "Gardijana" i "Figaroa", reditelji, scenaristi, glumci...

Nastavak na Večernje novosti...