Izvor: B92, 06.Sep.2011, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

G. Oldman: Smiley kao prekretnica

Šestoga dana Mostre stigao je i za kritičare najiščekivaniji film sezone – adaptacija čuvenog špijunskog romana Johna Le Carrea „Tinker, Tailor, Soldier, Spy", u režiji Šveđanina Tomasa Alfredsona.

POVEZANI TEKSTOVI

Fassbender: Neprijatne scene seksa

Soderbergh: Strah je realan

Knightley: Biti lud je zabavno

Winslet: Romanu se ne govori "Ne"

Aronofski: Venecija je spas

Od specijalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izveštača B92 iz Venecije Ane Kržavac

Izuzetno mračni i spori triler, koji više govori o špijunima kao ljudima, nego profesionalcima, ispraćen je najburnijim aplauzom do sad, a po prvi put od početka festivala (ili čitave sezone), nema podeljenih mišljenja, svi se slažu da je ostvarenje odlično. Osim briljantnog pisca LeCarrea i u ovom slučaju besprekornog Tomasa Alfredsona, za uspeh filma zaslužna je i neverovatna glumačka ekipa: Gary Oldman u ulozi Georgea Smileya (za kojeg je već „viđen" Oskar), Colin Firth kao Bill Haydon, Benedict Cumberbatch kao Peter Guillam, Mark Strong kao Jim Prideaux, Tom Hardy kao Ricki Tarr, John Hurt kao Control, Cieran Hinds kao Roy Bland, i mnogi drugi...

Konferencija za medije velike glumačke ekipe bila je uglavnom posvećena hvaljenju filma. Dok su glumci objašnjavali koliki im je izazov bio da se nađu u novim, veoma zahtevnim rolama, Alfredson je pričao o tome kako je, iako nije Britanac, uspeo da snimi toliko tipično „britanski" film...

U proteklih četvrt veka obeležili ste moderni film glumeći, agresivne, hiperaktivne, besne likove. Ovo je prvi put, pored uloge Jima Gordona u Batmanu, da glumite tihog i povučenog čoveka. Kako ste se spremali za ulogu toliko drugačiju od svega drugog, posebno što je Smiley duboko emotivan čovek, ali od malo reči?

Oldman: „Istina je da sam u prošlosti glumio likove koji su frenetični, i koji su svoje emotivne probleme ispoljavali na fizički način. Zbog toga je ovo bila divna prilika za nešto novo. Kao glumac, nalazite se u milosti industrije i ljudi koji vam daju posao. Mislim da je Chris Nolan (režiser novog serijala o Batmanu) napravio dobar posao što mi je dao ulogu Jima Gordona. Ovoga puta to je bio Tomas, koji je video nešto u meni što bi bilo odgovarajuće za ovu ulogu, i dao mi je posao. Sada govorim u svoje ime, ali verujem da se svi slažu kada kažem da smo sve potrebne instrukcije i inspiraciju našli u knjizi. Sve je tamo, sve nijanse i uputstva. Sve što treba da znate o likovima objašnjeno je do najsitnijih detalja i, kada god smo bili u nedoumici, delovi knjige bi nam pomogli da vidimo kako da nijansiramo likove".

Kako je izgledalo raditi na filmu sa toliko drugih velikih imena? Kako ste se slagali?

Oldman: „Bilo je fantastično. Svi smo se divili jedni drugima i pre nego što smo se udružili na projektu, tako da je sve proteklo kako treba. Sećam se da sam jutro kada je trebalo da upoznam Johna Hurta bio veoma nervozan (smeh).

Gospodine Alfredson, kako ste uopšte uspeli da toliko uverljivo režirate ovoliko britanski film, a da pritom potičete iz Švedske? Sećate li se uopšte Hladnog rata?

Alfredson: „Sedamdesetih godina Švedska je bila praktično iza „gvozdene zavese". Moja sećanja na to doba su da su svi sve napadali, mada je Švedska bila relativno bliska SSSR-u. Sećam se tog perioda, zapravo, dosta dobro. U tom periodu zemlje su se još uvek oporavljale od „vrućeg rata", odnosno Drugog svetskog rata. Sve te sentimente sam se trudio da prenesem na platno, a „nebritansko" poreklo mi je čak pomoglo u ovom slučaju, pošto sam na sve gledao neutralno".

Gospodine Bevan (producent), zbog čega ste izabrali režisera koji nije Britanac da režira jedan ovako tipično britanski film?

Bevan: „Ovo nije put da se tako nešto događa, i to sa velikim uspehom. Setite se Anga Leeja i „Razuma i osećajnosti", ili Shekhar Kapur i „Elizabete". Ovo je bio naš poziv Tomasu da izuči našu kulturu i uspeo je u tome. Pritom, za uputstvo je imao knjigu, koju je apsolutno sledio i ispoštovao, a njegova forenzička posvećenost detaljima je bila presudna".

Koliko ste se plašili za prijem ovoliko intelektualnog i sporog filma? U pitanju je tipičan evropski film, koji ni po čemu ne podseća na današnje trilere i špijunske filmove?

Firth: „Ne vidim zašto bi to bio problem, očekujem da će ljudi veoma voleti ovaj film. Industrija ima tendenciju da potcenjuje publiku, a ljudi su željni filma sa „kvalitetnim jezikom". Verujem da će naš film biti veoma popularan".

Gospodine Firth, pre oko pola godine osvojili ste Oskara za glumu u King’s Speech. Sada, u Tinker, Tailor, imate dosta manju ulogu, da li vam je to bio problem? Koliko se vaš život promenio posle Oskara i zbog čega ste želeli da radite na ovom filmu?

Firth: „Nije se mnogo promenio. Ovo je odličan projekat, rađen po fantastičnoj knjizi, i to je sve. Idealna prilika da zarijem čeljusti u nešto sočno, dok se ostali oko mene mnogo više trude (smeh). Srećan sam što sam u ovom filmu i što je film ovako ispao".

Gospodine Hurt, vi ste jedini od prisutnih bili odrastao čovek togom Hladnog rata (smeh). Kakva je vaša percepcija svega, s obzirom na to što imate lično iskustvo?

Hurt: „Smrt dolazi svima (smeh). Čak i kraljevima (smeh). Tačno je, bio sam tu tokom Hladnog rata, ali bio sam tu i tokom „vrućeg rata", s tim što sam tada bio mali. Bilo je to čudno vreme, problemi na sve strane, nesigurnost zbog prethodnog rata. Svi su osećali posledice svega".

Kako je izgladala saradnja sa gospodinom Oldmanom?

Alfredson: „On je fantastičan. U svakom trenutku zna šta radi. Ne mora stalno da se napinje i daje sve od sebe, „boji" u slojevima. Ima onu hrabrost starijih glumaca, koji vam daju fragmente, deliće koje potom sami sastavljate u celinu. Najviše me je impresionirala njegova statičnost, kako je sposoban da prikaže toliko uz tako malo govora i pomeranja".

Nastavak na B92...

Danas: Istinite MI5 priče u špijunskom trileru