Izvor: B92, 20.Jun.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmovi koji nas uvek rasplaču
Kritičar britanskog "Telegrafa" Robi Kolin sastavio je svoju listu filmova koji nas uvek rasplaču i među deset "cmizdravaca" našli su se, očekivano, crtani filmovi "Dambo" i "Bambi" i beskrajno tužni "Sinema Paradizo" Đuzepea Tornatorea.
Listu filmova koji ga uvek rasplaču Kolin je počeo sa japanskim filmom "Grave of the Fireflies" (Groblje svitaca) o dvoje siročića koji se bore da prežive posle savezničkog bombardovanja. To je duboko emotivan film, oslobođen sentimentalnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog čega je još snažniji, rekao je on.
Sledi "E.T. vanzemaljac" (E.T. the Extra-Terrestrial) Stivena Spilberga. To nije toliko dečji film koliko film o detinjstvu. Spilberg film puni tugom, konfuzijom i čudom a međuplanetarno prijateljstvo u srcu filma obraća se detetu u svakome od nas, navodi Kolin.
Diznijev "Bambi" (Bambi) je, navodi "Telegraf", priča o "krugu života" i samo osoba sa srcem od kamena neće zaplakati uz ovaj film.
U "Umbertu D." (Umberto D.) starac i njegov pas krstare posleratnijm Rimom. Film Vitorija de Sike gorku borbu života prikazuje kao himnu ljudskog dostojanstva.
"Divan život" (It's a Wonderful Life) Franka Kapre koji herojstvo pronalazi u običnoj ljudskoj pristojnosti savršen je božićni film, dok "Ulica" (La Strada) Federika Felinija o grubijanu i njegovoj naivnoj i nevinoj pomoćnici predstavlja možda jedan od najdirljivijih filmova neorealizma.
Diznijev "Dambo" (Dumbo) je nešto drugačiji pogled na priču o ružnom pačetu, a deo sa uspavankom je, kaže kritičar, "ubica".
Udaljeno selo postaje prozor u svet u "Sinema Paradizu" (Cinema Paradiso) Đuzepea Tornatorea, proslavi romantičnosti filma.
Dokumentaristički "Imati i biti“ (Etre et Avoir) Nikolasa Filibera prati nežne, svakodnevne ritmove seoske osnovne škole u ruralnoj Francuskoj, dok je Piksarov "Gore" (Up) suptilna priča koja nas podseća da je svaki život dobro proživljen avantura. Nežna melanholija uvodnih deset minuta i prodorna slatkoća finala dovode nas do suza čistog zadovoljstva, piše Robi Kolin.
.jpg)
