Izvor: Glas javnosti, 21.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film o fudbalu i ljubavi
Britanski reditelj Ken Louč, jedan od najznačajnijih filmskih autora današnjice, otvorio je festival Evropskog filma na Paliću i već juče u podne otputovao. Rekao je da je tokom svog izuzetno kratkog boravka na Paliću bio fasciniran toplinom gostoprimstva koje mu je ukazano. Ostavio je utisak skromne, neposredne i nepretenciozne osobe vedrog duha i jakih kritičkih stavova.
Autor sa izrazitim socijalnim angažmanom u svojim filmovima, levičarskih opredeljenja, starinski veruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da umetnost može da promeni svet, da umetnost valja da bude subverzivna. Etika i estetika za njega su čvrsto isprepletane. „Volite one filmove, u kojima prepoznajete humane vrednosti“, smatra autor filmova „Vetar koji njiše ječam“, „Za zemlju i slobodu“, „Keš„, „Kišno kamenje“, „Riff-Raff“...
- Naredne nedelje počinjem montažu svog novog filma „U potrazi za Erikom“ (posvećen legendarnom bivšem fudbaleru Mančester junajteda Eriku Kantoni) - rekao je Louč. - Biće to film o fudbalu, prvim ljubavima, o nekim stvarima koje krenu loše u životu. Ne podnosim sistem zvezda, mislim da je destruktivan, ali ovde je reč o fudbalskoj zvezdi, a to je nešto sasvim drugo. Radujem se montaži, jer je to faza rada na filmu koju najviše volim. Gledaću da bude opuštena i da traje što duže.
Otvarajući Palićki festival Ken Louč je rekao da je jedan od filmova koji je na njega ostavio najjači uticaj u mladosti film Dušana Makavejeva „LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“.
- Nisam pomenuo ovaj film samo zato što sam u Srbiji. Upoznao sam Makavejeva, a njegov film ističem i u drugim prilikama. Reč je o filmu koji je šezdesetih godina mnogo toga promenio u našim životima.
Ken Louč je imao i bliski susret sa cenzurom osamdesetih u vreme čvrste ruke Margaret Tačer.
- Reč je o četiri dokumentarca koja sam snimio za televiziju. U njima obični ljudi govore o onome što ih u društvu tišti, vrlo oštro i kritički. Pre nego što su prikazani, pročulo se da su „ubojiti“, to je došlo do vrha televizije i izvršne vlasti i krenule su zakulisne radnje i ometanja. Posle godinu dana raznih administrativnih šetnji, više nisam imao volje da ga prikažem. Bio sam besan jer u Britaniji navodno ne postoji cenzura. Bes koji sam tada osetio pomogao mi je da ne odustanem, da nastavim da se borim. Cenzura je relativna stvar. Kada se vlast oseća nesigurno, cenzura je jaka. Kada su sigurni, možeš da pričaš šta god hoćeš. U vreme rata na Foklandskim ostrvima bili su obezglavljeni. Sve o tome u Britaniji je bilo cenzurisano. U kinematografiji je danas diktat komercijalnog preuzeo ulogu cenzure.
Najbolji način da se zadrži autorska sloboda je da se rade filmovi koji nisu previše skupi smatra Ken Louč.
- Jedino tako možete vratiti novac i izbeći uticaj finansijera. Ključne momenta filma držim pod snažnom kontrolom. Nikada ne pristajem da mi se producenti mešaju u priču, u izbor glumaca, da utiču na redosled scena u montaži. Za mene je važno da verodostojnost životu ne bude ni na koji način izneverena.
Ken Louč je vrlo plastično na primerima iz svojih najvećih filmova objasnio specifični način rada sa glumcima koji njegovim filmovima daje posebnu snagu. Umesto proba, Louč pribegava vrlo specifičnim improvizacijama pre početka snimanja.
- Jednom sam radeći na televiziji sa glumcima sve savršeno uvežbao. A onda su se uključile kamere, oni su bili umorni i istrošeni... i sve je propalo. Trudim se da glumci sačuvaju adrenalin. Ne dajem im scenario da ga sto puta pročitaju, već im tek na snimanju otkrijem konačnu priču, njen rasplet. Glumci bivaju iznenađeni, a ja dobijam kvalitet koji i najveći glumci ne bi mogli da dočaraju uz pomoć zanata. Takav način rada je velika kocka... nekada uspe, nekada ne.
