Izvor: B92, 10.Mar.2014, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evo ko su pravi mladi Evropljani: #SamoKažem
Prva regionalna internet serija #SamoKažem posle osvajanja "Satellite 2013" nagrade u kategoriji za Najoriginalniju kratku igranu seriju, koju tradicionalno dodeljuje Međunarodna akademija za štampu, nastavlja svoj život.
Pročitajte kako je serijal u produkciji Fonda B92 i izvršnoj produkciji Tuna Fish Studija doživela Kristina Mar na portalu "Kosovo 2.0".
Počinje u liftu. Tačnije, počinje videom postavljenom na Fejsbuk, kojeg dve devojke snimaju u liftu. Maja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Jovana, u pidžamama i bademantilima sa loknama na kosi. Jedna je bosa a druga u papučama, tako se ove dve devojke pripremaju dok ispred kamere telefona objašnjavaju kreativni protest koji nameravaju da izvedu u tržnom centru, a i akciju koja se zatim viralno širi po društvenim medijima, sa oznakom #Awakening ("Buđenje").
Tako počinje uspešna veb-serija #SamoKažem, koja se mladima na Balkanu obraća na način kakav niko do sada nije bio u stanju da izvede. Ubrzo nakon intervjua koji smo uradili sa režiserkom, Jelenom Gavrilović, #SamoKažem je osvojila nagradu Satellite Award 2013 u kategoriji za Najoriginalniju kratku igranu seriju, koju dodeljuje Međunarodna akademija za štampu.
Veb-serija govori o događajima grupe devojaka i dečaka iz različitih mesta Balkana, koji su svi imaju izmedu 17 i 21 godinu, i sećanjima na leto koje su proveli zajedno. "Ideja je došla kada smo shvatili da u ovom regionu već raste neka druga generacija omladine", kaže režiserka iz Beograda, Jelena Gavrilović, preko skajpa, "generacija od koje se očekuje više, koja se puno kritikuje, ali kojoj se ništa ne nudi. Ima više od 2 miliona mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, i Kosova, između 13 i 21 godine starosti, koji uglavnom osećaju apatiju, koji su ravnodušni i bez perspektive, kako pokazuje i većina istraživanja".
-- Pročitajte i #SamoKažem veb-serija osvojila nagradu “Satelit” --
Ali više od apatije, ono što likovi serije #SamoKažem vrlo uspešno usađuju u gledaoce je osećaj empatije i pripadanja, ne pripadanja teritoriji ili određenoj kulturi kojom dominira određeni jezik, već pripadanja jednoj generaciji, jednoj ekipi prijatelja u određenom vremenu. Ovo je priča o ekipi kojoj bismo svi, ako zaista priznamo, želeli da pripadamo, sa svim problema koje bismo, naravno, mrzeli, ali koje nijedna osoba koja ima bar malo strasti za kršenjem ponekih pravila i istovremeno za doživljavanjem radosti i slobode ne bi mogla da izbegne.
Svi likovi, uključujući i Milošev – lik zaštitnika, "lošeg momka", i starijeg brata najmlađe devojke mlade ekipe – pokazuju krhkost i strah od sazrevanja. Ovo se radi bez ignorisanja ili gubljenja društveno-političkog konteksta regiona – samo razlika je u tome što se kontekst regionalnih okolnosti pojavljuje u drugoj ili čak trećoj dimenziji, kao sloj rada na Photoshopu, ili jednostavno rečeno, jedan sloj crnog luka.
Balkan je, u ovom slučaju, relevantan zbog mesta gde se odvija priča, zbog načina na koji počinje prijateljstvo – neki od njih su se upoznali za vreme Egzit festivala u Novom Sadu u toku leta* – i zbog toga kako se razvija. Balkanski kontekst takođe služi da identifikuju neke od borba kroz koje oni povremeno prolaze. Ono što je jasno je da #SamoKažem nije još jedna "limunada", stvorena da bi prodala priču o prekograničnom prijateljstvu u republikama bivše Jugoslavije i aktuelnim projektima pomirenja. Ovi su, u osnovi, pravi "mladi Evropljani" – bez kompleksa inferiornosti.
-- Pročitajte i Razgovor s povodom: Jelena Gavrilović o #SamoKažem --
"Želeli smo da naša publika bude neka nova generacija mladih ljudi spremnih da se suprotstave svojim stavovima i percepciji," kaže režiserka Gavrilović, "i dovoljno otvorenog uma da bi razbili njihove predrasude". Iako određene situacije za neke mogu izgledati kao "revolucionarne", kaže režiserka, kao na primer scena kada drugarice izlaze uveče u gej bar i ljube se, “za neke druge ljude, odnosno one kojima ja pripadam” – nastavlja Gravilović, "nema tu ničeg kontroverznog i radi se o dokumentovanju naših zajedničkih uspomena i stvari koje smo doživeli".
Zanimljiv element u tom smislu, posebno iz perspektive publike sa Kosova i Srbije, je uvođenje lika kosovskog Albanaca, Bujara Ahmetija, u ulozi Drena, mirnog i slatkog dvadesetogodišnjeg dečka rođenog u Prizrenu, letnja ljubav preslatke i divlje Maje. Bez preteranog komentarisanja, potrebno je pomenuti neosporno prisustvo izazova sa kojim će se mladi Kosovar suočiti zbog svog porekla, tokom posete Beogradu. Upitana o ovom scenariju, Gravilović kaže "Važno je da se zna da se scene kao što je ova ne pojavljuju nužno u svakodnevnom životu", i dodaje da se one "nažalost pojavljuju, to je naša realnost i još uvek je veliki problem, ali ono što mi se dopalo u vezi sa ovom scenom je to kako reaguje grupa, i kako ih taj čin sve promeni."
Re-generacija", pri čemu je #SamoKažem samo jedan od projekata. Jedan od najboljih elemenata serije je mogućnost gledanja vebizoda onlajn, bliskost koja se može osetiti sa likovima i koji se mogu naći na Fejsbuku, i mogućnost prave interakcije sa njima na Instagramu ili Tviteru. Za muziku serije izabrana je predivna kolekcija pesama domaćih bendova što ovaj projekat čini još prijatnijim, sa naslovima na srpskom, albanskom, engleskom i makedonskom jeziku.
Filmska ekipa trenutno ulaže velike napore u stvaranje druge sezone, jedino što Gavrilović može da uradi je da svoje likove stavlja pred stvarne izazove svakodnevnog života. Nije da ih do sada nisu imali. Čekamo ih, #SamoKažem
*Beleška urednika: Ova rečenica je redirigovana. Originalna rečenica je glasila "... neki od njih upoznali su se za vreme Mikser festivala u Beogradu u toku leta." Ovo je promenjeno u "...neki od njih su se upoznali za vreme Egzit festivala u Novom Sadu u toku leta."
