Izvor: B92, 02.Dec.2012, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eva Braun: Pesme između četiri zida

Bečejski bend "Eva Braun" obeležiće 20 godina od objavljivanja prvog albuma "Prisluškivanja" koncertom 15. decembra u Domu omladine koji, kako kažu, možda treba posmatrati kao kraj jednog perioda "Eve Braun" i početak novog u kome će bend pokušati da preraste u "multimedijalni projekat".

Pevač i gitarista benda Goran Vasović je ispričao u intervjuu Tanjugu da imaju ideju, pošto su "staromodni i ne žele da se pomire sa činjenicom da je album kao forma prevaziđen", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da naprave "konceptualnu ploču".

"Jedna ideja koja nam se mota po glavi i koju, iskreno se nadam da ćemo realizovati tokom naredne godine, jeste da probamo da napravimo konceptualnu ploču, album koji bi pratila knjiga ili pripovetka, pozorišna predstava, slikarsko delo, TV emisija. Zvuči ambiciozno, ali nama jeste motiv za rad eksperimentisanje - pokušaj da se izrazimo kroz pesmu, istovremeno eksperimentišući sa istom", rekao je Vasović.

"Zato 15. decembar možda treba smatrati kao kraj jednog perioda 'Eve Braun' i od tog momenta kao pokušaj da 'Eva Braun' postane, koliko god bio izvikan taj izraz, jedan multimedijalni projekat", dodao je on.

Vasović je najavio da će na koncertu u sali "Amerikana" 15. decembra prvi put "u jednom cugu" izvesti svih 14 pesama sa debi albuma "Prisluškivanja", što će ujedno biti prilika da se neke pesme sa tog izdanja prvi put uživo čuju.

"Osnovna ideja je da koncert podelimo u dva dela. Prvo poluvreme bi činile pesme sa albuma 'Prisluškivanja', nakon čega bismo napravili malo putovanje kroz ostatak karijere i izveli najpoznatije pesme sa ostalih albuma. Predviđeno je da koncert traje sat i po do dva, gde bismo imali priliku da ljudima predstavimo naše početke i da im istovremeno pokažemo kako je 'Eva Braun' napredovala i nazadovala kroz svoju karijeru", rekao je frontmen benda, dodavši da su, zbog velikog interesovanja publike, odustali od malog "unplugged" nastupa.

Vasović se osvrnuo na 1992. godinu, kada su tačno na tridesetogodišnjicu izlaska prvog singla liverpulskog sastava "Beatles", 5. oktobra, objavili svoj prvenac.

U vreme rata, ekonomskih sankcija, hiperinflacije, pojavila su se četiri klinca iz Bečeja, entuzijasta koji su odlučili da u studiju svog prijatelja Peđe Pejića u Novom Sadu snime album. Čak nisu znali ni ko će im objaviti taj materijal.

"Snimali smo album, iz ugla današnjih prilika, na jedan potpuno neverovatan način - svakog dana smo snimali po jednu pesmu i ceo album smo snimili za 14 dana. Ne kao danas: kada uđete u studio, prvo snimate bubnjeve, pa bas, pa polako dok ne stignete do vokala, pa produkcija. Tada je bilo jedna pesma - jedan dan", priseća se Vasović.

On je rekao da se ta "dosta primitivna produkcija" čuje na albumu.

"Strahovito dečački zvuči, ali sa druge strane, kada sada poslušam tu ploču, bez obzira na svu tu naivnost u produkciji zvuka, prepoznajem entuzijazam i želju da se nešto uradi čak i u to ludo vreme početkom devedesetih", dodao je on.

Vasović kaže da su se oni promenili tokom dve decenije, ali da im je kroz čitavu karijeru osnovna ideja vodilja bila da se "menjaju ostajući isti", pa i danas pišu pesme na staromodan način.

"Prvi album je nastao u Novom Sadu, u iznajmljenom stanu u Ulici Miše Dimitrijevića, gde smo kao studenti pripremali tu ploču uz akustične gitare. Jedni drugima smo svirali pesme. Osim viška godina, bora i manje kose, ništa se nije promenilo. Princip je ostao isti i danas pišemo pesme između četiri zida uz akustične gitare i klavir, a ne na probama", objasnio je on.

Vasović je primetio i da su uvek voleli da eksperimentišu i provere dokle se može igrati sa žanrovima, a ostati u formi trominutne ili četvorominutne pop pesme.

Bas gitarista Goran Obradović seća se da, kada je "Eva Braun" počela 1992. godine, takvih bendova "nažalost i na sreću u Srbiji nije bilo".

"Nažalost zato što je to muzika koju, osim što sviramo, volimo i da slušamo, a na sreću zato što je to onda bio slobodan prostor, koji je 'Eva Braun' kao provincijski bend iskoristio. Čak se često grešilo i govorilo da je bend iz Beograda. Verovatno je bilo teško zamislivo da jedan uspešan bend dolazi iz bilo kog drugog mesta osim Beograda. Kada je postalo jasno odakle dolazimo, Bečej je prozivan Liverpulom, ili čak Mančesterom koji je tada bio aktuelniji", ispričao je Tanjugu Obradović.

Vasović se nadovezuje i kaže da je današnjim bendovima mnogo teže da predstave ono što rade i pored svih novih vidova kominikacije - interneta, "Jutjuba", društvenih mreža.

"To je upravo ono što bih ja nazvao apsurdom. Devedesetih, kojih se sada setimo po ratovima, sankcijama, hiperinflaciji, bendovi ovakve provinijencije imali su mnogo više prilika da predstave svoju muziku u medijima, nego što je sad slučaj, a očekivalo bi se da bude suprotno", ocenio je on.

"Koliko god da je scena bila getoizirana tokom devedestih godina, ona je možda baš u toj getoiziranosti našla neki partizanski vid komunikcije i način da što više ljudi čuje bendove, tako da samo 1992, kada smo se mi pojavili, objavili su albume 'Dža ili Bu', 'Direktori', 'Deca loših muzičara', kasnije su se pojavili i 'Darkvud dab' i gomila nekih bendova iz Beograda. Za sve te bendove su ljudi čak i u Bečeju mogli da čuju, a oni su redovno dolazili u Bečej da sviraju. Danas je to mnogo redje", smatra Vasović.

On je dodao da kada ga pitaju šta bi poručio mlađim bendovima, često se našali i kaže da je bolje da ne pokušavaju ništa, jer mu se to čini kao "sizifovski posao".

Vasović je konstatovao da su sredstva komunikacije uznapredovala, ali da mediji malo posvećuju pažnju pop i rok muzici i izrazio žaljenje što danas popularna takmičenja kao što su "Prvi glas Srbije" i "Ja imam talenat" ne promovišu autorske bendove.

"Srbija nikad nije imala problema sa pevačima, već sa autorima i ono što treba gajiti su pre svega autori. Žao mi je što se ljudima ne pruža prilika da se iskažu na pravi način, a devedesetih ste imali bum autorskih bendova koji su ostali zabeleženi. Ja sigurno mogu da se setim 15-tak, možda i 20 bendova koji danas nešto znače na sceni i čija se muzika pamti, bez obzira da li su prestajali ili ne da sviraju", istakao je Vasović.

Obradović je podsetio da je album "Prisluškivanja" bio jedan od poslednjih srpskih albuma objavljenih na vinilu i primetio da je trebalo otprilike 20 godina da se "krug obrne za 360 stepeni" i da se ponovo pojavi interesovanje za vinil.

"Mi slavimo 20 godina albuma kao medija, prezentacije onoga što radimo, a nedavno sam pričao sa prijateljima o tome kako je album prevaziđen kao forma i da su 'Jutjub' i slobodno preuzimanje sa interneta doveli do toga da se ponovo vraćamo singlovima.

U prvi mah zazvučalo je zastrašujuće, ali onda sam shvatio da su se albumi ako medij pojavili tek 60-tih godina. Elvis Presli, 'Beatles' i 'Rolling Stones' su krenuli kao singl grupe, možda je ovo novi početak nečega, što ćemo znati za 20 godina".

Nastavak na B92...

B92: Eva Braun: Pesme između četiri zida