Izvor: B92, Beta, 16.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eurosong bi mogao i u Sarajevo!
Izveštava iz Moskve: Nebojša Jakovljević
Deutsche Welle
Fotografije: Beta
Po prvi put se nakon niza godina uoči finala takmičenja za Pesmu evrovizije ponovo može reći „da je sve moguće". Stučnom žiriju se ponovo poverava zadatak poverava ozbiljan zadatak u izboru evrovizijskog pobednika.
Mnogi su skloni da kažu kako uticaj žirija ni ovoga puta ništa značajno neće promeniti. Naročito jer se poslednjih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tvrdilo kako je dosadašnji, kako rezervni ili kako ga čelni ljudi Evropske radiodifuzne unije zovu „back up" žiri gotovo uvek birao istog pobednika kao i publika.
Istina je međutim nešto drugačija.
„Tačno je da poslednjih godina imamo iskustva kako se glasovi koje je dodeljivao žiri sve više razlikovao od glasova onih koji glasaju telefonom ili slanjem kratkih poruka", potvrdio je i sam Svante Stokseslijus, izvršni supervizor Eurosonga.
Razlog je naime pre svega u tome, što je i sam žiri, kako su godine prolazile postajao sve manje „rezervni" a sve više stručan, što se prema pravilima Evrovizije ove godine od svakog nacionalnog javnog servisa i očekuje.
Dakle, nacionalni emiteri nosioci licence za organizaciju i prenos ovog događaja se staraju o tome da u sastavu žirija budu isključivo profesionalci i ljudi sa velikim iskustvom u muzičkoj branši.
Žiri SR Nemačke tako, primera radi, čine H.P. Bakster (Baxter) širom Evrope poznatiji kao Scooter, Gildo Horn (Guildo), Tobijas Kincel (Knzel) i Silvija Kolek (Kollek).
Ukoliko se stručni žiri bude rukovodio profesionalnim, muzičkim kriterijumima, onda je ipak za očekivati da bodovi koje bude dodeljivao budu značajno različiti od gotovo 10 miliona glasova publike, koliko se ove godine očekuje.
Prilično jednostavnom matematičkom računicom kada se glasovi žirija i publike budu sabirali, uticaj onog auditorijuma u kojem je dijaspora neke zemlje jaka mogao bi za promenu biti daleko manji. Drugim rečima kakva je verovatnoća da će, ilustracije radi, jedan nemački dens pop izvođač poput Scooter-a zaista glasati za Tursku, Grčku ili pak Bosnu i Hercegovinu?
To ćemo doduše saznati tek večeras nakon što svoje kompozicije izvedu finalisti iz 24 zemlje učesnice.
Za one koji su zabrinuti mogućim ishodom glasanja u kojem bi postojala dva pobednika i jedno utešno pravilo.
Ukoliko se dogodi da se na prvom mestu prema broju osvojenih bodova nađu dva izvođača, važiće se sledeće pravilo.
„Ukoliko do toga dođe, dogovor je da pobednik bude onaj izvođač kojem je publika dodeli najveći brojeva, a ne žiri", pojasnio je Stokseslijus.
Na kraju koju reč i o favoritima.
Prognoze i procene, što evrovizijskih fanova, što predstavnika sedme sile se nekim čudom nisu značajno promenile ni nakon odabira svih finalista, iako je i u prvoj i u drugoj polufinalnoj večeri bilo iznenađenja.
Norveška je i dalje najveći favorit. Doduše sada se može reći i sa „velikim pokrićem". Ne samo zbog nastupa, već pre svega zbog činjenice da je u finalu Eurosonga ovoga puta kompletan skandinavski blok, tako da nije teško pretpostaviti kome će zemlje iz susedstva upućivati „jake" poene.
Pobednik bi sem Aleksandra Ribaka, mogao međutim biti i Sakis Ruvas ili pak Hadis (Hadise) iz Turske.
U društvu „najjačih" favorita su svakako i BiH i Ukrajina.
A, kao moguća iznenađenja bi ove godine mogla biti Johana sa Islanda i Sandra iz Estonije.
Za one sa prostora bivše Jugoslavije, ali i dijaspore koji se spremaju da glasaju za Reginu i/ili Igor Cukrova iz Hrvatske informacija da su pomenuti izvođači za večerašnje finale u moskvoskoj Olimpijskoj areni spremni i da će, kao što se i očekuje dati svoj maksimum.
S obzirom na to da se nakon prve polufinane večeri špekulisalo kako Reginin pevač ima zdravstvenih problema i kako u subotu neće biti u top formi, nije zgoreg pomenuti da se na prvim generalnim probama ispostavilo potpuno suprotno. „Bistra voda" će po svemu sudeći i večeras „zvučati" podjednako dobro kao i u poluginalu, ako ne i bolje!
Više o ovoj temi: Evrovizija: Igor Cukrov u finalu
Pogledaj vesti o: Moskva, Olimpijske igre
