Izvor: Blic, 24.Maj.2015, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egon Savin: Nušić nam je dao dijagnozu
Prošlost je upisana u sadašnjost, kaže Egon Savin, proslavljeni reditelj koji u Beogradskom dramskom pozorištu radi dosad vrlo retko izvođen Nušićev komad „Iza božjih leđa“, a čija predstava „Providence“ otvara 26. maja jubilarno 60. Sterijino pozorje.
Razgovor počinjemo pričom o Nušiću, Čehovu, pozorištu kroz koji se, kako to sa rediteljem Savinom gotovo uvek biva, prelama priča o, što bi pesnici rekli, presnom životu, odnosno o najaktuelnijim momentima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << realnosti i svakodnevice. „Čitav svoj rediteljski vek bavim se pozorištem koje je problemsko, koje tretira teme što nas se tiču, aktuelna pitanja“, kaže reditelj.
Šta je jedna od ključnih niti tog veoma retko izvođenog Nušićevog dela „Iza božjih leđa“, koje radite u Beogradskom dramskom?
- To je komad o socijalnom beznađu i moralnom propadanju.
Pomirenje
Kako komentarišete rehabilitaciju Draže Mihailovića?
- Kako može biti pomirenja između zločinaca i žrtava?!? Uzalud revizije i rehabilitacije! Zar neko zaista misli da će tri puta ponovljena laž postati istina? Nismo mi učili istoriju samo iz udžbenika. Osećali smo je i na svojoj koži. Mi, potomci žrtava, dobro znamo ko su bili zločinci. Ne može da se zaboravi. To je protivprirodno.
Predstavu „Providenca“ Stevana Koprivice (Centar za kulturu Tivat), koja otvara 60. Sterijino pozorje, radili ste po motivima Čehovljevog „Ujka Vanje“, protkali mediteranskom melanholijom... Koja ste pitanja fokusirali?
- Osobenost, sposobnost pametnih i osećajnih ljudi da trpe, praštaju, nadahnjuju svoje tirane. Zašto je istina neprihvatljiva, a pobuna tako slaba i retka? Zar se na ljubav gleda kao na duševni poremećaj...
Vratimo se Nušiću...
- Zabavnost Nušićevih komedija je ono što i danas ovog našeg pozorišnog genija preporučuje za izvođenje i igranje. Ništa se u našem pozorištu ne igra tako sočno i preko svake mere kao Nušićeve komedije. Naša publika najviše voli da se prepoznaje u preteranom ruganju i da se smeje svakome i svemu bez pardona. Nušić je ostao nedostižni zabavljač publike. Iako je voleo slavu i zaradu, pretpostavljam da je patio što su njegove drame ostale neshvaćene i nisu doživele ni približno isti uspeh kao komedije. Njegova dela „Pučina“, „Jesenja kiša“, „Tako je moralo biti“ zapostavljena su pre svega zbog toga što tadašnja kritika nije razumela pozorište, a upravnici nisu čitali komade. Očigledno se u tom smislu situacija ni danas nije bitno promenila.
Dakle, drama „Iza božjih leđa“ govori o aktuelnoj temi, o socijalnom beznađu?
- Govori i o moralnom propadanju beogradske periferije s kraja 19. veka. Pre pojave komada na sceni Narodnog pozorišta 1909. godine, Nušić je u „Beogradskim novinama“ objavio pripovetku pod naslovom „Istina iz beogradske Palilule“. Likovima ove socijalne drame, u duhu naturalizma, ogolio je i srce i mozak. Prikazao ih je u filozofskoj i psihološkoj izvornosti. Po ugledu na dramu „Na dnu“ Maksima Gorkog, Nušić iznosi na svetlo patologiju zločina, pijanstva i požude.
Ne znam da li bi pomoglo...
Vaš osvrt na situaciju u kulturi...
- Toliko sam puta govorio o namernoj marginalizaciji institucija kulture od nadležnih organa i toliko puta sam čuo kolege da o tome govore da to, bojim se, više nema smisla ponavljati. Jedino da se spalimo nas nekoliko ispred pozorišta. Ne znam da li bi to pomoglo...
Kontekst u kome dominira pristajanje ili pobuna?
- Iako su postali divlji, neobrazovani i zluradi od dugog boravka u neljudskim uslovima, iza božjih leđa, ovi ljudi nisu izgubili osećaj za pravdu i solidarnost. Nažalost, ova svojevrsna crna hronika nije dovela svoje aktere i svedoke do svesti o nužnosti kolektivne pobune protiv vlasti koja svesno drži svoje podanike u siromaštvu, zaostalosti, egzistencijalnoj zavisnosti... Neprosvećeni narod balkanske palanke nije prepoznao da pravi krivci žive i rade na potezu od Kalemegdana do Slavije, na dvoru i u ministarstvima.
Pored ovih aktuelnih, jakih socijalnih motiva, ova drama obiluje ljubavnim strastima; neumerenim, nerazumnim, slepim... I to je čini dirljivo tragičnom. A takve su i druge njegove drame.
Da li ste komad prostorno i vremenski izmeštali?
- Prošlost je upisana u sadašnjost. Nušić je dijagnostičar mentaliteta. Nema potrebe za izmeštanjem. Nušić je glas i duh onog Beograda koji je pametan, duhovit, kosmopolitski.
A kako sagledavate aktuelnu društvenu, političku situaciju u zemlji? Verujete li političarima?
- Uprkos medijskom nasilju, ja politiku ne doživljavam personalno. Mene ne zanima ko je na vlasti. Zanimaju me političke ideje, koncepti, strategije razvoja. Svakodnevno se govori o izlazu iz ekonomske krize kao da je kriza samo ekonomska.
Hoćete da kažete da nije jedina, nije najbitnija..?
- Kriza je, pre svega, moralna, kulturna i kolektivno psihološka. Površno je i neodgovorno misliti da će se nešto bitno promeniti kada eventualno budemo imali nekoliko hiljada dinara veće plate i penzije. Bez prosvećenosti, bez preporoda nauke, umetnosti, obrazovanja, kulture nema suštinskog napretka, nemoguće je da ga bude.
