Izvor: Blic, 09.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Držim se Konjovićeve pouke
Držim se Konjovićeve pouke
Sećajući se prvog susreta sa Milivojem Novakovićem Kanjošem u ateljeu Jovana Bjelića, gde se budući akademac pripremao za prijemni, Peđa Milosavljević je zapazio da je reč o budućem slikaru 'prenapregnutog ljutog kolorita'. Punih 35 godina Kanjoš slika ekspresionizam pejzaža, 'bez uticaja drugih', rekao je Milan Konjović, što bi verovatno i danas ponovio pred njegovim izložbama u Opovu, Zrenjaninu... Pred pejzažima koji ni danas nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << traga od urbane gradnje - napuštenim seoskim kućama, sokacima, drvoredima, žitnim poljima, vetrenjačama, straćarama sa obaveznim puteljkom koji vijuga kroz sliku gubeći se u daljini.
- Pejzaž me hoće. Mahom ga beležim u akvarelu na licu mesta, a potom u ateljeu slikam u ulju. Oslanjam se na uzore kao što su Zora Petrović, ili dalje u prošlost, na francuske impresioniste. Posle 35 godina rada, gde sebe vidite u srpskom slikarstvu?
- Naslikao sam više od 3.500 ulja, ali bih izdvojio stotinak koje bih potpisao za budućnost. Biti dosledan slikarstvu kod nas danas, veoma je teško. Nema srednjeg staleža koji je nekada kupovao slike_arhiva, a slikar u svoj rad ulaže sve sam - od materijala do pozivnica. Nekada su komisije otkupljivale slike_arhiva od izložbe do izložbe, a danas nema ni nekadašnjih kolekcionara. Šta sa delima koja ostaju iza slikara?
- To niko živi ne zna, pa ni sam umetnik. Zato nam se i dešava da su mnoga zaturena. Nekada smo imali dve akademije likovnih umetnosti. Sada ih je šest. Je li ih mnogo?
- I kad smo bili SFRJ, akademija je bilo previše, u svakoj republici po jedna, a kamoli danas! Usuđujem se da kažem da je i beogradska akademija izgubila na kvalitetu. Setimo se samo koji su nekada pedagozi u njoj predavali - Cuca Sokić, Mile Milunović, Đorđe Andrejević Kun. Drugačija su vremena, znam, ali ko je od sadašnjih evropskog ranga? Ne može se reći da ne prolaze u Evropi. Njihovi objekti, instalacije, performansi i video-radovi i te kako su zastupljeni na bijenalima...
- Da razjasnimo odmah: to što oni rade nije slikarstvo, a nisam baš siguran ni da li je umetnost. Nemam ja ništa protiv istraživanja, ali stičem utisak da po svaku cenu hoće da sustignu svet. A svet se vraća figuraciji. Istorija će pročistiti ovu kloniranu umetnost, zapamtiti šta je dobro. Meni se ipak čini da se mnogi mladi povinuju lakoći sakupljanja predmeta i pravljenja dela. Vaš stav povodom oporezivanja umetničkog materijala?
- Više puta je Udruženje likovnih umetnika zahtev za oslobađanje od ovog poreza stavljao na dnevni red. Upravo smo ga obnovili i čekamo ishod. Da li ste i vi nekad bili u situaciji da nemate ni za materijal?
- Jesam, i to je korisno iskustvo. Umetnik u 'mercedesu' - to ne ide. Umetniku su dovoljni korica hleba i čaša vina! Pretpostavljam da karikirate?
- Da, ali ima tu istine. Često sam o tome razgovarao sa Milanom Konjovićem. Govorio bih mu: 'Maestro, znate li zašto ste dobar slikar.' Konjović bi odgovarao: 'Zato što sam dobar.' 'Dobro, ali ste dobri zato što ste ispunjavali nekoliko bitnih uslova potrebnih da bi moglo da se stvara. Prvo, bili ste uvek fizički zdravi, drugo nikad ni u čemu niste oskudevali, treće bili ste tvrdoglavi - niste menjali svoj kredo.' Konjović bi onda dodao: 'U pravu ste. Po povratku iz Pariza, Sombor je bio glibav, nikog više nisam poznavao, u kafane nikad nisam voleo da zalazim, bilo mi je dosadno, malo malo pa sam slikao.'
Kritičari bi ga često obilazili. Tako je Lazar Trifunović došao sa idejom da ga ubedi da postane moderan. Konjović se naljutio. Zato se ja držim svog pejzaža poučen Konjovićem, našim najvećim sveštenikom boje u duši. Milena Marjanović
.jpg)
