Izvor: Blic, 13.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doručak na travi palate Kvirinale
Doručak na travi palate Kvirinale
Celokupna zbirka impresionista i postimpresionista iz slavnog Ermitaža trenutno je pred očima rimske javnosti. Nikad do sada, ta dela iz Sankt Peterburga nisu napuštala zemlju. Nedavno je ugledni talijanski izdavač Leonardo Mondadori uspeo da ubedi direktora Muzeja u Sankt Peterburgu da ih pozajmi za izložbu pod papskim okriljem u palati Kvirinale. Protagonisti su: Klod Mone, Eduar Mane, Pjer Ogiist Renoar, Pol Gogen, Edgar Dega, Alfred Sisle, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pol Sezan, Pjer Bonar, Anri Matis, Pablo Pikaso… ispred kojih stoje dvoje izvanrednih ruskih kolekcionara, Sergej Šukin i Ivan Mozorov, zaslužni što su u vreme nipodaštavanja pariske javnosti prema budućim velikanima, kupovali njihova remekdela. Pomenuti su bili trgovci svilom i drugim tkaninama a la mode, i nepo- gre- šivi tragači za umetnošću koja će obe- ležiti devetnaesti vek. Putujući po Evropi po pravilu su se zasutavljali u Parizu gde su postali najbolji klijenti galerista kao što su, poznati, Pol Diran-Rijel, Ambroaz Volar i Denijel Enri Kenvajler. I ne samo to: izbegavajući 'drugu ruku', oni bi tražili direktan kontakt s tada malo poznatim umetnicima. Između Šukina i Matisa, na primer, rođeno je prijateljstvo: godinama su se posećivali, razmenjivali pisma iz kojih se uviđa njihovo međusobno uvažavanje i uzajmana privrženost. Upravo za svog prijatelja Sergeja, Matis je, 1910. godine, naslikao čuveni 'Ples' igru ružičastih aktova na plavoj pozadini, koja je uzeta za amblem ove izložbe. Storija o impresionistima počela je sasvim slučajno. Kada su se 1862. godine Mone, Renoar i Bazil sreli u ateljeu Gleir, i počeli da razmišljaju o mogućnosti otvaranja salona odbijenih što se i dogodilo sledeće godine. Prvi povod je bio skandal sa Maneovom 'Olimpijom' (na kojoj je ženski akt u prvom planu), a drugi, opet šok za uštogljenu buržoaziju kada je ugledala nagu ženu u društvu muškaraca obučenih u građanska odela, na kasnije proslavljenoj slici 'Doručak na travi'. Sledi još samouvereniji izlazak u javnost 1867. godine na izložbi u čast Manea, a potom sedam godina kasnije na izložbi kod fotografa Feliksa Nadara koji ih je definitivno sve okupio u svom studiju. Tada, konačno, usvajaju i naziv 'impresionisti' inspirisan Moneovom slikom 'Impresija, zalazak sunca', koja se danas čuva u Muzeju 'Marmotan' u Bulonjskoj šumi.
Izložba impresionista iz Ermitaža, za koju se čeka na ulaznicu kao da je reč o rok koncertu, otkriva da je, zapravo, ambicija impresionista bila da publici približe sve žanrove: od pejzaža do portreta, od mrtve prirode do savremenih žanrscena, što upravo danas čini njihovu enormnu popularnost. Mnogi stručnjaci je komentarišu jednostavnom rečenicom: njih je lako razumeti. Leonardo Mondadori dodaje da oni pripovedaju o životu na zavodljiviji i radosniji način nego što čine savremenici, poetičniji su i slikaju svakodnevicu kao bajku, bez obzira jesu li u pitanju predeli, barovi ili igračice. Njihovo slikarstvo neosporno umiruje, ohrabruje i uliva poverenje. 'Ono je kao udobna fotelja' zgodna je Matisova dosetka. M. Marjanović
