Izvor: Blic, 26.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopisnica iz Osla
Dopisnica iz Osla
Lako je biti u Oslu kad posetilac ima ambasadora svoje zemlje kao što je Vida Ognjenović, još pozorišni čovek celim svojim bićem. Onda može da ima ulaznicu za premijeru 'Per Ginta' u režiji Boba Vilsona u Norveškom teatru, na koju će i poznatiji građani severne prestonice čekati nekoliko nedelja.
Pored parka sa najvećim brojem skulptura (212) na otvorenom velikog vajara Gustava Vigelanda, Muzeja vikinga i predstave visokog profesionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nivoa Euripidovih 'Bahantkinja' u Narodnom teatru, vredelo je doći u Oslo i samo da se vidi prvi Vilsonov 'Per Gint'.
To što je predstava počela u pet sati, bilo je jasno da u rukama ovog reditelja ne može trajati manje od četiri sata. Bilo je to impresivno čitanje najveće dramske poeme skandinavske književnosti. Gledao sam najveća svetska tumačenja 'Per Ginta' u XX veku: Bergmanovo viđenje 'Ginta' kao sna prpošnog seljaka u kuhinji i spektakularno Štajnovo u Berlinu. Po svemu sudeći, Vilsonova će biti zapamćena kao velika predstava 'Per Ginta' XXI veka.
Bob je klasičnu dramsku poemu pomerio sa sela ka građanskom sloju. A pozorište je Ibsenove stihove poverilo najvećem savremenom norveškom dramatičaru Junu Fosu da ga prevede sa originalne jezičke knjiške bokmĺl varijante, bliže danskom u varijanti koju Norvežani smatraju svojom - nynorsk. Tokom predstave se osetilo da probrana publika Osla ne uživa samo u raskošnoj i visoko estetizovanoj vilsonojanskoj spektakularnosti, već i u njima bližem i dražem jeziku.
Posle predstave, na prijemu smo se sreli sa Bobom Vilsonom. Predstavio me je svojoj desnoj ruci Čarlsu Fabijusu kao inicijatora, kako on reče, jednog od njegovih projekata u bliskoj budućnosti predviđenog za JDP. Reč je o njegovoj staroj želji da napravi predstavu o Tesli, kome se godinama divi. Tom prilikom reče da nas je video da sedimo u parteru dok se onih nekoliko trenutaka klanjao publici. Kakva moć zapažanja!
Marketing
Znate li šta povezuje šljivovicu i naše košarkaše? A maline i kajmak? Ili pršutu i izvorsku vodu? Džempere Sirogojno i mlade ljude sa diplomama naših fakulteta? Kao u onom sloganu 'svetsko a naše', sve su to 'brendovi' koje uveliko izvozimo u svet. Naročito ovo poslednje.
Jedno istraživanje nedavno je pokazalo da najmanje 50 odsto mladih koji završe fakultet, žele glavom bez obzira da pobegnu iz Srbije u svet, gde će imati kakvu takvu šansu za normalan život. Nad ovim podatkom mogu da se skandalizuju samo oni koji zatvaraju oči pred stvarnošću koja nas iz dana u dan razoružava svojom rugobom.
Jer ovde nije u pitanju samo mizerna zarada koja se smeši obrazovanim i školovanim ljudima, nasuprot 'prljavim novcu' u kojem se brčkaju pripadnici polusveta, već opšta društvena klima u kojoj se oba fenomena prirodno podrazumevaju. Vladavina logike polusveta osvedočena je ne samo skorašnjim oživljavanjem psovačke leksike u skupštini i komunikativnih obrazaca koji su samo na korak od buzdovana, već i činjenicom da se krhka zgrada 'demokratije' iz dana u dan razgrađuje skandalima, aferama i otkrićem kriminalaca u 'njihovim' redovima.
Zemlja u kojoj se poslanici oholo smeškaju na pomen vrtoglavih cena njihovog transfera, predsednik se optužuje za demagogiju što neće povećanje plate, a premijer je prinuđen da svoj sat pokloni jednoj redakciji kako bi dokazao da nije skupocen, zaista nije privlačno mesto za život. Štaviše, činjenica da se mnoge dnevne novine razgrabe zato što na naslovnim stranama imaju reč 'lažov' kojom se optužuju ne samo politički neistomišljenici već i novinari, uvodi diskvalifikaciju kao univerzalno sredstvo oslovljavanja, a podozrenje kao opšti model društvene komunikacije.
To što su konsultovani matematičari kako bi našim nevernim Tomama, koji satima skapavaju u redu za uplatu Loto-a, objasnili da nije nameštaljka što još nema sedmice, jedan je od dokaza da je ovde na delu loš marketing. Toga moramo biti svesni, da se ne bismo iznenadili kada procenat odlazećih bude rastao.
