Izvor: Blic, 04.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktori za novu srpsku umetnost
Doktori za novu srpsku umetnost
U Rektoratu Univerziteta umetnosti promovisano je osam novih doktora nauka koji su svoje doktorske teze odbranili na Univerzitetu umetnosti i fakultetima umetnosti. Radovi svih kandidata imaju interdisciplinarni inovativni pristup temama i doprinos su tretmanu kulture i umetnosti u tranziciji. Ostaje nada da će društvo umeti to da i iskoristi kako bi, kao što se izrazio akademik Nikola Tasić: 'Brodovi kulture održali povoljan kurs'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U oblasti menadžmenta u kulturi doktorirala je Biljana Ramić sa radom koji prvi govori o reformama u kulturi i daje odgovore na to kako, uz dugoročnu viziju razvoja, povratiti publiku u kulturne institucije.
- Menadžment u naše institucije prodire stidljivo - kaže Ramićeva, i dodaje: - Direktori teško prihvataju poslove unutrašnje reorganizacije ustanova kulture i umetnosti, međutim upravo me je juče angažovala Vlada Crne Gore da sprovedemo čitav taj proces u Centru za savremenu umetnost Crne Gore. Već sam taj posao uradila u Narodnom muzeju u Beogradu, dok je u Beogradskom dramskom pozorištu, u kome sam inače zaposlena, to ostalo mrtvo slovo na papiru.
Srbija je dobila i prvog doktora nauka koji je odbranio tezu iz oblasti estetike televizije - Stanka Crnobrnju.
- Televizija se ispostavlja kao ozbiljna društvena snaga koja ima toliki korpus prakse da je neophodno da i teorija to obrađuje. Doktorirao sam u trenutku preloma, kada analognu tehnologiju zamenjuje digitalna i kada ulazimo u svet digitalne televizije, matriksa i, zapravo, primenjene naučne fantastike. Na pragu smo integracije svih elektronskih komunikacijskih medija u jedan - kaže Crnobrnja, čija je tema tako obrađena da bude štivo ne samo naučnicima, već i svima onima koji se bave TV praksom i koji se nada da će i ovo njegovo delo imati višedecenijski rok trajanja.
U oblasti dramskih umetnosti doktorirala je najmlađa među novopromovisanim doktorima Univerziteta umetnosti - Ana Vujanović, sa temom 'Statusi i funkcije teorijske prakse u savremenom svetu izvođačkih umetnosti', koja za 'Blic' kaže: 'Ako ne dobijem neke super ponude, onda mi sve ovo ne znači ništa'.
Na temu 'Muzika u tehnokulturi' doktorirala je Vesna Mikić, koja kaže: 'Nivo klasične muzike u savremenom trenutku održaćemo samo ako je ne zadržavamo u granicama koje su nametnute romantičnim idejama o tome kako je klasična muzika nešto uzvišeno i nedodirljivo. Neophodna je kombinacija različitih umetničkih disciplina jer je to jedini način da u ovoj našoj kulturi, koja je uglavnom vizuelna, visoka umetnička praksa opstane'.
Mikićeva napominje da je savremena umetnička muzika u zastoju i zbog toga što srednja generacija kompozitora uglavnom deluje u inostranstvu, pa treba sačekati da stasaju mladi.
- S druge strane, čini mi se da ni ovo podneblje, takvo kakvo jeste, nije baš najsrećnije za muziku. Mislim da smo mnogo bolji u drugim oblastima - dodaje Vesna Mikić, čija je knjiga 'Muzika u tehnokulturi' u procesu štampanja.
Među promovisanim doktorima je i njena koleginica Tatjana Marković i to na temu 'Srpski muzički romantizam iz aspekta teorije o stilu'.- Odabrala sam tu temu zato što nije bilo celovitijeg problemskog uvida u romantizam, pogotovo ne iz aspekta nove muzikologije i studija kulture - kaže Tatjana Marković, dakle doktor u oblasti muzike kakvih naša sredina beleži još od međuratnog perioda.
Srpskom muzikom na raskršću Istoka i Zapada bavila se u svojoj disertaciji Katarina Tomašević, a efektima konstrukcije prostora u vizuelnim umetnostima Ivana Marcikić. Doktorska disertacija Snežane Nikolajević pretočena je u knjigu 'Ekran srpske muzike'. Ljubica Jelisavac
