Izvor: Blic, 24.Sep.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro pravilo, bolji izuzetak
U našoj kulturnoj javnosti smatra se gotovo aksiomom da u društveno i politički angažovanom pozorištu valja biti što diskretniji propagator svojih političkih stavova.
Neki su dozvoljavali samo Bertu Brehtu da bude otvoreno angažovan, jer, iako je u tom deklarisano otvorenom angažmanu išao do kraja, svojim ogromnim darom uspevao je da ga prevaziđe.
Neki ni njemu nisu opraštali tu otvorenu propoved marksističke ideologije, sa poukama iskazanih songom, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se gledaocima bacaju u parter. Naravno, pravilo važi dok se ne dokaže suprotno. Međutim, rečeno ovako matematičkim jezikom, to nije jednostavno u teatru. Ali, vredi pokušati. Kad se dogodi.
Po mom mišljenju, nesumnjiv uspeh otvorenog angažmana reditelja Olivera Frljića (35) sa pozorištem dijametralno suprotnim sa skrivenim političkim porukama govori da katkada treba preispitati takozvane aksiome savremenog teatra.
Ono što je belodano do bleštavo usijane beline u predstavama Olivera Frljića iz Splita, Rijeke, Subotice i Beograda ima odjeka u našoj jugojavnosti, upravo zbog žestoke otvorenosti protiv svih zabluda ove sredine, uglavnom desne orijentacije, ispoljene u opasnom i dokazano krvavom nacionalizmu.
Zapitaću se zašto se, uprkos važećgm principu implicitno politički opredeljenog teatra, sa Frljićem ovaj na sav glas angažovani teatar, koji čak nudi vatu u ušima, nametnuo kao potrebni oblik scenske umetnosti.
Ponudiću svoje mišljenje. Od elemenata umetnosti ono ima snažnu i iskrenu emotivnost. Deluje da nije samo njegov već i glumačkim sredstvima iskazan stav grupe društvenih bića, koji su u predstavu uneli i svoja životna iskustva i opredeljenja.
Svaka skepsa u potpunu identifikaciju sa angažmanom, koji se tako žestoko ispoljava, na mestu je, ali i u prirodi glumačkog čina.
