Izvor: B92, 19.Maj.2014, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrica Ćosić - div srpske književnosti
Povodom smrti akademika Dobrice Ćosića i danas stižu reagovanja kulturnih institucija i strukovnih udruženja.
- "Simbol književnosti 20. veka"
- Preminuo Dobrica Ćosić
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić ističe da je "otišao dobri div srpske književnosti, pisac po kojem se meri čitava jedna epoha u trajanju srpskog naroda".
"Dobrica Ćosić je bio vernik jedne političke ideje, ali se otvoreno, kritički suočio sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << praktičnim efektima te vere, pa je morao da postane i grešnik i otpadnik. Baveći se sopstvenom ideološkom dramom on je, istovremeno, izlagao dubinske uvide u prirodu srpskog naroda, u njegov način mišljenja i doživljaja sveta, u njegovu kulturu. To što je ta kultura u najvećoj meri politička, to najviše govori o prirodi naše istorije i naše sudbine", navodi se u saopštenju Matice srpske.
Stanić ocenjuje da su "Ćosićeva dela, koja su na taj način nastajala, osvetljavala mnoge muke i stradanja kroz koje je prolazio čitav srpski narod".
"Kada se sa vremenske udaljenosti bude gledala epoha iz koje sa toliko muka izlazimo, a još uvek ostaje nejasno u šta to ulazimo, njegova stvaralačka i misaona otvorenost i beskompromisnost ostaće kao trajni beleg koji nas neprestano opominje. Vreme u kojem sada živimo, on je već nazvao tuđim, ali i sada, a i ubuduće, vreme u kojem je on stvarao i mislio biće obeleženo upravo njegovom divovskom pojavom", smatra Stanić.
Udruženje književnika Srbije sa pijetetom ističe da je preminuo naš književni velikan, najistaknutiji član UKS-a.
Svojim romanima, kakvi su "Koreni", "Bajka", "Deobe", "Vreme smrti", "Vreme vlasti" Ćosić je "bitno i sudbinski obeležio protekli dvadeseti i početak ovog veka", naglašava UKS.
"Svakako, kao pisac i intelektualac svojim shvatanjem i razumevanjem, ne samo književnosti i kulture, već i humanističke suštine svoje epohe, on je dao trajan doprinos našoj ukupnoj književnosti, posebno razmišljajući o koroziji moderne civilizacije, pogotovu našeg savremenog društva, još nestabilizovanog u neophodnim moralnim datostima i kontroverznim traganjima za demokratskim potpunijim ishodištem".
"O tome svedoče njegovi književni junaci i nezaboravni likovi, potekli iz Prerova - sela obgrljenog Moravom, koliko realnog i životodajnog, toliko imaginarnog, koje je nesumnjivo zavičaj svih njegovih verovanja i brigovanja - čežnje za višim životnim vrednostima, u znaku sudbinskih iskušenja ispunjenih mnogim pitanjima bez konačnih odgovora", navodi se u saopštenju.
Ćosićevim odlaskom "preko visokog usudnog brega, naša književnost i UKS ostaju bez još jednog klasika čije impozantno delo po mnogo čemu iskazano samosvojnim umetničkim izrazom neće dugo biti prevaziđeno i nadmašeno", ističe UKS.
Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika. Bio je pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU. Bio je prvi predsednik SR Jugoslavije od 1992. do 1993. godine.
Preminuo je juče u Beogradu, a sahrana će biti u utorak 20. maja u 14 sati na Novom groblju.
.jpg)
