Izvor: Politika, 03.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra knjiga je i lepa knjiga
Pri Ministarstvu kulture Republike Srbije osnovana je Radna grupa za analizu,profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu
U izdavaštvu su se u poslednjih dvadeset godina desile velike promene: više od 80 odsto izdavačkih kuća u privatnom je sektoru, privatizovane su stare izdavačke kuće, a nikli mnogi novi izdavači. Objavljivanjem knjiga bave se pojedinci, biblioteke, fakulteti, muzeji i, naravno, profesionalne izdavačke kuće. Mnogima je to uzgredna delatnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Izdavački programi su otvoreni i raznovrsni. Ali je opšte mišljenje da su se profesionalni standardi prilično urušili.
Listajući knjigu omiljenog autora čitalac u Srbiji, u većini slučajeva, ne razmišlja o tome da na naslovnoj strani obavezno treba da nađe i godinu izdanja. Takođe, likovnim izgledom knjige i dizajnom ne bavi se preterano, dok o valjanosti prevoda razmišlja tek ukoliko mu čitanje ne ide glatko.
Čitaocu je mahom važno da je izbor autora i naslova dobar, ali na uređivačku aljkavost izdanja gotovo i da ne obraća pažnju. Danas izdavači elemente impresuma slažu nasumično, a upravo se po tome prepoznaje njihova profesionalnost.
Pri Ministarstvu kulture Republike Srbije osnovana je zato u decembru prošle godine Radna grupa za analizu,profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu. Prema rečima Anke Jakšić, predsednice ove grupe čiji su članovi Mile Grozdanić, Milena Dragićević-Šešić, Aleksandar Drakulić, Vesna Injac, Vlado Đukanović i Zoran Paunović, cilj je da se u prvoj fazi rada analizira postojeće stanje, predlože kriterijumi i standardi za vrednovanje i profesionalni razvoj, kao i da se sačini registar aktivnih izdavača (po kriterijumu deset objavljenih novih naslova godišnje).
Za uredničko zanimanje u izdavaštvu, kako za „Politiku” ističe Anka Jakšić, ne postoje posebni oblici stručne obuke. Uređivanjem knjige se praktično može baviti bilo ko, dok, recimo, obrazovani stručnjaci za likovnu opremu i dizajn knjige teško dolaze do posla u izdavačkim kućama.
– U zemljama gde je izdavaštvo ne samo kulturna industrija već i značajna delatnost kulture, veoma je razvijen sistem stalne stručne obuke i inovacija. Naš uvid u sam kvalitet uređenih i odštampanih knjiga pokazuje da je i kod nas neophodno ustanoviti centar za stalnu obuku i inovacije u izdavaštvu i stvoriti pouzdanu međunarodno uporedivu bazu podataka o izdavaštvu. Postojeći pokazatelji Republičkog zavoda za statistiku ne odslikavaju valjano stanje u ovoj oblasti, pa ih je neophodno iznova utvrditi i sistematizovati – kaže naša sagovornica.
Radna grupa pri Ministarstvu kulture odrediće kriterijume koji se odnose na programsku orijentaciju i programsku doslednost izdavača, uređivačke i likovno-grafičke standarde i procedure, kvalitet prevoda, lektorske i korektorske standarde, kvalitet štampe i marketinga.
– Naša je namera da skrenemo pažnju na to koliko sama priroda izdavaštva, sam proizvod, a to je knjiga, kao kulturni artefakt, zahteva stručnu obuku. Uvereni smo da primena visokih standarda i procedura u izdavaštvu jeste ono što vas čini priznatim i konkurentnim u sferi vođenja kulturne politike i kulturne razmene. A dobra je osnova i za uspeh na regionalnom tržištu knjiga – dodaje Anka Jakšić.
Zadatak stručnjaka okupljenih u Radnoj grupi nije da odvaja dobre od loših izdavača. Anka Jakšić kaže da je cilj ove grupe pre da kriterijumi i standardi budu utvrđeni i vidljivi svima koji se knjigom bave:
– Kad sistematično pregledate knjige različitih izdavača, videćete da nije presudan novac. Uložena je jednaka količina sredstava, s vrlo nejednakim krajnjim rezultatom. Jedni poznaju i primenjuju procedure i standarde, drugi samo misle da ih poznaju, treći da sve to i nije važno. Zanimljivo je, takođe, da neki izdavači imaju dobar program, a krajnje su nemarni prema uređivanju i marketingu knjige. Retki su oni koji o svemu vode računa. Veoma je značajno da izlažemo na inostranim sajmovima knjiga. To je zaista prilika da se uporede dometi.
Jedna od preporuka Radne grupe za delotvornije izdavaštvo jeste razvijanje međusektorske saradnje ministarstava kulture, nauke, prosvete i inostranih poslova.
– Ministarstvo nauke godišnje finansijski podrži izdavanje oko 450 knjiga nastalih u okviru naučnoistraživačkih projekata, ali te knjige se retko nalaze u knjižarskoj mreži. Nemaju gotovo nikakvu javnu promociju. Velike i neiskorišćene mogućnosti za podsticanje kulture čitanja, kulture služenja knjigom a ne fotokopijom, leže u saradnji škola, fakulteta i izdavača. Vidimo i kreativne mogućnosti u komplementarnosti internet kulture i kulture knjige – napominje naša sagovornica i precizira da će Radna grupa do polovine aprila za svaki od segmenata dati opis stanja, sa preporukama šta bi trebalo u narednim koracima uraditi u vezi sa profesionalizacijom u izdavaštvu. Pri tom podseća da u Srbiji još uvek nedostaje Zakon o izdavačkoj delatnosti, kao i zakoni o jedinstvenoj ceni knjige i o obaveznom primerku.
-----------------------------------------------------------
Izdavači i dalje bez svog udruženja
– Zvuči neverovatno, ali izdavači u Srbiji, uprkos povremenim pokušajima, već dugo nemaju svoje strukovno udruženje. To je značajna ilustracija nivoa profesionalizacije. Bilo bi logično da su u demokratičnijim uslovima ta udruženja razvijala svoju delatnost, formulisala i zastupala statusne interese. Bilo bi još logičnije da su se trudila da odigraju značajnu ulogu u procesima privatizacije izdavačkih kuća i zaštiti interesa zaposlenih – smatra Anka Jakšić, dajući primer Frankfurtskog sajma knjiga koji organizuje upravo Nemačko udruženje izdavača, kao i nastupe Nemačke na još 25 međunarodnih sajmova, dok Salon knjige u Parizu organizuje Nacionalni sindikat izdavača, uz podršku države.
Marina Vulićević
[objavljeno: 04/05/2009]
