Izvor: B92, 11.Dec.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đule Van Gog - Ništa nije savršeno
Šta je o kafi, novinama, horoskopu, odnosima u grupi, a pre svega o muzici, rekao za B92 pevač jedne od najpopularnijih srpskih grupa.
Nalazimo se u jednom šarmantnom beogradskom kafiću u centru grada gde Đule obavlja svoj svakodnevni ritual ispijanja kafe.
Zašto baš ovde ispijaš prvu jutarnju kafu?
Mesto se zove Lumijer i nekako na ovom mestu se slivaju sve energije koje grad negde prikupi noću. I onda jutro je vreme za ritual kafa, prijatelji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novine.
I šta obično radiš? Dođeš ovde, naručiš kafu, prelistaš novine, koje su prve stranice koje okreneš?
Pa, od početka.
Ne ideš ono s kraja, obično sportska rubrika pa...?
To gledaju ovi prijateji moji koji se razumeju u sport, ja se ne razumem u sport, tako da krenem od početka i nekako to se sve prelista za par minuta i onda kreće ćaskanje...
Kako je prošao koncert u beogradskoj Areni, da li ste zadovoljni?
Znaš kako, naš problem je da nikada nismo zadovoljni do kraja, ispunjeni jesmo zato što je publika zaista bila fantastična, atmosfera je bila nezaboravna. I ono što je posebno zadovoljstvo to je da smo za razliku od prethodnog koncerta, i kao što smo i obećali, pomerili tu neku granicu zvučnog, vizuelnog i načina na koji smo se do sada predstavljali publici.
Kakav je osećaj stajati pred 10.000 ljudi kada svi jednoglasno pevaju vaše hitove koje ste godinama stvarali?
Fantastičan, to je nešto što se dugo, dugo pamti i to je nešto što nas čini presretnima zato što postoje rezultati. Ljudi su predani, ljudi su... onako, gledamo slike, imamo taj običaj da posle koncerta gledamo slike i da nekako i te snimke prelistavamo. To su sve divni, veseli, raspoloženi, ljudi puni energije.
Je l' se uvek dobro provedeš na svojim nastupima?
Uvek, ali mi bude baš žao ponekad što nemamo priliku da se preselimo par momenata u publiku i da sa njima zajedno to nešto živimo.
Koja pesma te onako najviše dirne kada je pevaš? Od koje ti zaigra srce?
Zaigra mi srce kad vidim da su ljudi ispunjeni i da ne skidaju osmeh sa lica...
Neka od koje ti se naježi koža, od koje bi možda čak ti suza krenula?
Eto, možda "Mama", "Opasan ples", "Zemlja čuda", "Puls"...
Ti si rak u horoskopu?
Da.
Jesi veoma emotivan?
Mislim da sam predano emotivan.
Je l' se desi nekad neka varnica u bendu, onako da dođe do sukoba mišljenja i..?
Varnice i čine i privatno i poslovno nešto što se zove život, ne može sve da bude lepo.
Niste podlegli neukusu, niste se pokorili trendovima koje prati većina populacije. Koliko je bilo teško odoleti izazovima?
Misliš koliko smo izgubili ne priklanjajući se?
Koliko ste izgubili, koliko ste dobili?
Verovatno smo u materijalnom smislu dosta toga izgubili, ali nikada nismo ni poželeli da život i njegovu sadržajnost merimo kroz materijalno. Mi pamtimo trenutke u kojima je zaista bilo izobilja, pamtimo mnogo više trenutaka u kojima nije bilo ni za preživeti, ali je to svesno naš odabir.
Je l' imaš neki savet za mlade rokere koji pokušavaju da se probiju na muzičkoj sceni?
Nemam savet, ja savete ne volim da delim, isto kao što ih u tom nekom uzrastu nisam voleo ni da ih primam. Jednostavno, da budu svoji, ne treba da postoje idoli.
A kako je izgledao period tvog muzičkog opredeljenja?
Bolno, baš bolno. Bio sam odgovoran za sve svoje odluke baš ja i samo ja. I koliko god da je to tad bilo neizvesno, i danas nije baš puno izvesno. Bilo je nekako, bez obzira što sam rak, taj nemirni duh je negde ostao i do dana današnjeg i ta potreba da stalno istražujem nešto i da se oprobam u svemu, čak sam radio i u kafiću i kao konobar i u šanku i mnoge poslove sam radio. Ali ta želja da se bavim muzikom nikada nije izbledela.
Znači, oduvek si maštao da postaneš muzičar? Jesi maštao o ovako velikom uspehu?
Oduvek sam želeo da se bavim muzikom, nisam želeo da to bude ovako i da ne bue baš snop reflektora usmeren na mene i da to bude iz nekog drugog plana. Međutim, sticaj okolnosti je bio takav da su me naterali da stanem ispred mikrofona i kad sam stao onda sam to sve prihvatio i šta sad da radim...
Šta ti je popularnost donela, a šta ti je odnela, koje su negativne strane?
Znaš kako, popularnost je zmija koja u svojim kesicama ima najmanju količinu otrova, a taj žalac je najduži i može da baci mnogo dalje od onoga što ti možeš i da pomisliš da može da baci. Ali postoji protivotrov, a to je da na vreme zgaziš svoj ego i da pobediš svoju sujetu.
Je l' ti danas lakše sa tim da se nosiš nego kad si bio mlad, kad ste počinjali osamdesetih, devedesetih?
Imam sreću da se stvarno služim i dan danas sa ljudima koji su ispunili moje detinjstvo i bili deo mog odrastanja.
I šta je karakterisalo za tebe osamdesete i devedesete godine u muzičkom smislu? Kako su izgledale tada turneje i taj rokerski način života u odnosu na danas?
Od Vardara pa do Triglava, i ovako i ovako, i ovako i onako. I muzika je bila kategorija za koju se živelo i muzika je bila u nama i ostala kategorija koja negde na najdostojanstveniji i najpravilniji način brani boje izdržljivosti i dostojanstva, pod uslovom da si ostao dostojanstven. Muzika je bila ta oko koje su se okupljale devojke, muzika je bila ta zbog koje si bio spreman da uradiš šta god, da sedneš iz Beograda stopom i da odeš u bilo koji deo sveta stopom, sa jako malo para u džepu i da odgledaš koncert i da se isto stopom vratiš. I da sve to prođeš samo zbog dva sata nekog koncerta negde.
Pročitajte kompletan intervju na stranici Život.
Zabavnu Emisiju "Vrlo važni" možete pratiti na TV B92 svake subote u 19 časova
