Izvor: SEEcult.org, 05.Nov.2018, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐORĐE V. GREGOVIĆ (uspomena na Anu Radmilović)
Rekli su o mobilnim književnim rezidencijama: AHMED BURIĆ (Sarajevo) – Život bez pandura, poreza i patetike. A i što će mi sve to. ALEKSANDAR LJUBIŠA (Beograd) – Avanti prevaranti! ANĐELKA NENEZIĆ (Podgorica) – Bila sam ovdje i shvatila sam da u recepturi za glavno jelo treba imati samo dvije-tri mogućnosti. ASJA BAKIĆ (Zagreb) – Ako ljeto treba da se završi bijegom u prirodu, slobodu i zrak sunca – onda sam se našla na pravom mjestu. BARBI MARKOVIĆ (Beč) – Kao putovanje u vagon-restoranu noćnog voza sa spavaćim kolima. BORIVOJE GERZIĆ (Beograd) – Ljudi čine rezidenciju, ljudi su važni. BRACO SUBOTIĆ (Podgorica) – Ne znam. Možda nije ni moguće da znam zašto je ovo dobro. BRANO MANDIĆ (Podgorica) – Jebote, čovjek odmah zaboravi na svoj život, a poslije koji dan zaboravi i prvi dan na rezidenciji. I tako u krug. DIJANA MATKOVIĆ (Novo Mesto) – Na sreću, Europska unija nije stigla do ovog mesta. DINO KAPETANOVIĆ (Podgorica) – Kao nikada pre, i nikada posle, došli su snovi na ovo pusto mesto gde ljudi žive. DUNAVSKI BUZUKIJE – (Beograd) – Ja koji sam nepoznatiji od nepoznatog, pevao sam i svirao u četvrtak ili možda petak. ĐORĐE ŠĆEPOVIĆ (Podgorica) – Dok sam radio u kladionici bio sam osuđen na doživotnu robiju. Onda se sve promijenilo. FARUK ŠEHIĆ (Sarajevo) – Savršeni ambijent nesporazuma iz koga se, zahvaljujući darovima prirode u selu ispod plave planine, otvaraju staze i vrleti do neba gdje bogovi rata ćute. GORAN GOCIĆ (Beograd) – Rezidencija uopšte nije kao putovanje na Tajland, već pre kao poslednji hedonizam ušuškan u reči i more. ILIJA ĐUROVIĆ (Geteborg) – Paaa, ništa. Imam povratnu kartu. KATARINA SARIĆ (Budva) – Filozofski poredak u zatvorenom krugu ljudi još uvijek je filozofski poredak. KATARINA ŠOŠKIĆ (Beograd) – Kao i u svakoj porodici na ovom svetu, i u ovoj ima dobre dece i one malo lošije. L.A. (Čelobrdo) – Ovako nešto ne bi smislio ni Niko Milov ka’ je pjan ki rozga. LAMIJA BEGAGIĆ (Tuzla) – Meni je dobro. LUIZA BOUHAROAUA (Zagreb) – Pogled na pučinu kroz bidon vlasinske Rose je pejzaž sa mandarinama. MAJA ĆIRIĆ (Beograd) – Ako živiš daleko od sopstvenog života, tvoje sećanje na taj život ili bledi ili te sasvim zarobi. I to je koncept. MARKO TOMAŠ (Mostar) – Bila je to avantura. Osjećao sam se kao grof Monte Kristo na ekranu telefona kome je iscurila baterija. MILI ĐUKIĆ (Mostar) – Životi nepoznatih ljudi su kao šipak koji puca na vjetru. MILICA VUKELIĆ (Gornji Milanovac) – Učinilo mi se da je najlakša stvar na svetu biti na ovom mestu. MIMA SIMIĆ (Zagreb) – Kada budeš na ovakvom okupljanju, moraš nešto naučiti i skužiti. Ja sam skužila svoj mir i naučila sam govoriti vajarski. NEBOJŠA SIMEUNOVIĆ SABLJAR (Beograd) – Dobri ljudi, dobro mesto, dobar život. Nedostaje ram za sliku. NENAD VELIČKOVIĆ (Sarajevo) – Na ovom mjestu niko nije umro od stida. NIKOLA NIKOLIĆ (Podgorica) – Bratstvo dobrih škorpija i žeđ uma. NIKOLA VRANJKOVIĆ (Beograd) – Ne, nisam imao snove. OGNJEN SPAHIĆ (Podgorica) - Stari, ovo je kap soli. OTO OLTVANJI (Subotica) – Nisam smeo da biram, popustio sam. Ako pozovu opet, povinovaću se i doći ću peške da pijemo rakiju. PAVLE ĆOSIĆ (Beograd) – Na rezidenciju nisam poneo sve svoje diverzije sa sobom. To se pokazalo kao dobra odluka ili kao loša, što je, u krajnjem, bez značaja. Ah da, Boris Dežulović nije došao. RENATO BARETIĆ (Split) – Ja bih to nazvao pravom zajebancijom. SANDRA ĐURBUZOVIĆ (Budva) – A mak’ se tamo! Što ste se pomamili?! SANDRA ZLOTRG (Sarajevo) lingvista– Svi smo govorili svojim jezikom na rezidenciji. Nije došao niko iz Dagestana, niti iz Izraela. I razumjeli smo se, valjda zato. SAŠA ANTIĆ „TBF“ (Split) – Umorni svici u najlonskim kesama / duše pjevaju u hladnim rimama / miriše benzin na cestama / veliki osmjeh platiš sitnim kunama. SLAVICA AGATONOVIĆ (Beograd) – Ovo je bila potraga za onim Romerovim zelenim zrakom. STAŠA ARAS (Zadar) – Zaljubljenima su sva mjesta na svijetu lijepa. STEFAN BOŠKOVIĆ (Podgorica) – Pisao sam o erotici prije nego što sam došao ovdje, ali poslije deset dana to više ne mogu. TAMARA VUČENOVIĆ (Beograd) novinar – Ne zakasniti na bogovski ručak, ne pisati, ne činiti ništa, nemati ličnu kartu. TOBIĆ TOBIĆ IDOL MLADIH (Beograd) – U kokpitu na brodu ludaka, sa Lukom i Lazarem. VASKO RAIČEVIĆ (Podgorica) – Ova književna rezidencija je poput dramske radnje bez zapleta. VLADISLAVA VOJNOVIĆ (Beograd) – Kuvala sam dobre stvari na rezidenciji jer pisci vole dobru klopu. Probala sam dzindzule i motar, horizont i prošlost. I to je dovoljno. VULE ŽURIĆ (Beograd) – Kiša je sve pokvarila pa se planovi ne ostvaruju, a mesta prestaju da postoje jer ta mesta su samo naši doživljaji. ZVONKO KARANOVIĆ (Niš) – Jedna moguća platforma života koja traje nečuveno kratko i koja je nedostupna na društvenim mrežama. ŽELIMIR PERIŠ (Zadar) – Razmišljam nešto, pa velim da je bilo moguće da zaboravim Želimira Periša na rezidenciji, onoga dana kada je krenuo doma. Ana Radmilović (1974-2017), Mobilna rezidencija Čelobrdo 2016.(iz arhive ZMUC-a) 5. Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori - Čelobrdo 2018. gostoprimstvo / netrpeljivost Blog slika: Tweet
.jpg)
