Izvor: B92, 21.Feb.2016, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divanhana: Raduje nas što se sevdah širi
Divanhana, sarajevska grupa sa prepoznatljivim pristupom sevdalinki i drugim balkanskim muzičko-poetskim formama, nastupiće u Beogradu, u Kolarčevoj Zadužbini 1. marta u 20.30h
Biće to prilika da se predstavi treći album „Zukva”, koji je novembra 2015. godine za ex-Yu tržište objavio ovdašnji izdavač Multimedia Music, a potom i britanski ARC Music za ostatak sveta. Beogradskim koncertom Divanhana otpočinje evropsku turneju koja će tokom proleća obuhvatiti nastupe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u 7 zemalja. U veoma dinamičnom periodu za Divanhanu ugrabili smo trenutak za razgovor sa klavijaturistom i aranžerom Nevenom Tunjićem i pevačicom Naidom Čatić.
Kod Vas nema stagnacije. Primećujemo nekoliko novih zalogaja i pomaka u karijeri grupe: nov album, strani izdavač, nova pevačica, predstojeći koncert u prestižnoj beogradskoj dvorani... Da li je Divanhana jednostavno takva – u stalnoj potrebi za novim izazovima?
NEVEN: Iza nas je mnogo pozitivnih rezultata, koji definitivno nisu nastali preko noći već su produkt konstantnog rada i ulaganja vremena, finansija, kreativnosti. Divanhana je imala retku sreću da godinu dana nakon nastanka, sredinom 2010, naiđe na prave saradnike, koji su svojim znanjem i iskustvom konstantno usmeravali bend, davali potrebne kritike i savete, a sa druge strane bend je iste oberučke prihvatao i pokušavao da se iz dana u dan gradi i napreduje. Shodno tome, postavljali smo nanovo izazove, rušili barikade i nismo dozvoljavali sebi da niti u bilo kojem momentu budemo preterano zadovoljni postignutim, te smo u nekim najsvetlijim trenucima koje je bend imao, mudro čekali da se prašina slegne pa onda iz jedne objektivne perspektive pokušavali sagledati situaciju i detektovati nedostatke. Svaki dan je novi izazov, a čvrsto verujem da samo konstantnim istraživanjima i težnjom ka novim idejama možete ostati publici interesantni i privlačni; nikada nije dobro ostajati isti; to je samo produkt lenjosti i nekreativnosti.
Dvorana Kolarčeve zadužbine poznaje sevdah. Publika je ovde zbog sevdaha već dolazila; nastupali su tu Damir Imamović, Mostar Sevdah Reunion, Amira, Halka. Svaki put je bila dobra poseta i atmosfera. Da li je to, donekle, opterećujuće za Divanhanu? Osim toga, šta ćete vi ponuditi? Kakvo viđenje sevdaha beogradska publika da očekuje?
NEVEN: Kolarac je uvek bila stepenica između onih manjih pozornica u Beogradu ka onim najvećim, svojevrsna zlatna sredina. Zaista predivna dvorana, koja sadrži svu potrebnu akustiku za muziku koju Divanhana izvodi. Upoznati smo da su mnogi izvođači sevdaha upravo na Kolarcu imali vrlo zapažene i uspešne koncerte. Divanhana se raduje što se sevdah širi, pomera granice i dobija sve više sledbenika i obožavatelja, te gledajući iz te perspektive, definitivno nema mesta bilo čemu opterećujućem. Sa druge strane, bend se oduvek pokušavao, i danas pokušava, prirodno razvijati, bez lažnog prikazivanja uspeha niti lažne skromnosti. Ukoliko osetimo da smo dorasli većim izazovima onda im se i naklonimo, a u ovom momentu Kolarac je za Divanhanu veći izazov i uveliko mu se radujemo. Mi publici na svakom koncertu poklonimo srce na dlanu, i trudimo se da maksimalno uključimo istu u priču koju bend pomno tokom koncerta kroji, te zajednički stvaramo atmosferu. Mi smo tu samo zbog publike i to je suština. Koncertom na Kolarcu započinjemo našu evropsku turneju, te ćemo upravo tu isprobati neke nove ideje koje su se zadnjih meseci rojile u našem kreativnom prostoru, inkubirale i rasle, te sada jedva čekaju da odlepršaju sa bine u smeru auditorijuma i nazad.
Jednom ste glas prvog pevača Divanhane Vanje Muhovića uporedili sa Safetom Isovićem, a Leilin sa Himzom Polovinom. Po svom senzibilitetu, na koju sevdah legendu podseća nova pevačica Naida Čatić?
NEVEN: Naida je sigurno spoj oba gore navedena senzibiliteta, te je ona upravo ono što je bendu u ovom momentu bilo potrebno za dalji razvoj. Kada smo tokom meseca januara prethodne godine, zajednički sa Leilom donijeli odluku da će album „Zukva” biti i svojevrsni oproštaj od nje kao članice našeg sastava, odmah smo se okrenuli traženju adekvatnih rješenja. Razgovarali smo i muzicirali zaista sa mnogo jevojaka širom Bosne i Hercegovine, te je svaka od njih imala zasebne kvalitete. Ipak, Naida je imala sve ono što je nama potrebno; osećaj komfora na sceni, veliku želju za muziciranjem i stvaranjem, želju za napretkom i novim dokazivanjima, te iskrenu ljubav prema tradicionalnoj pjesmi Bosne i Hercegovine. Već sada u ranoj fazi naše saradnje imamo toliko novih ideja u igri i nije stvar u tome što dolazi proleće, već zaista u bendu sve nanovo cveta, rađaju se nove radosti koje samo muzika može da donese. Možda lirika najnovije sevdalinke sa kojom se igramo kaže najviše: „Stade se cvijeće rosom kititi, stade se biser zlatom nizati…”
Nepunih godinu dana je prošlo od kako si se priključila bendu. Ti nisi samo član, već neko ko je isturen na sceni, koga publika posebno gleda i sluša. Da li tvojoj mladosti i energiji više leži da sa publikom komuniciraš kroz energična tempa ili ćeš podjednako rado da podeliš intiman trenutak neke šaputave balade?
NAIDA: Meni je vrlo bitna povezanost sa publikom i trudim se svakom pesmom pronaći put do skrivenih dubina u njima. Obzirom da na našim koncertima publika može čuti pored ritmičnih pesama i neke od najemotivnijih numera koje se vežu za „karasevdah” koji je sam po sebi vrlo osećajan i inspirativan, stoga je i sama emocija u interpretaciji važna. S publikom volim deliti osećaje koje rečima ne mogu iskazati, stoga moj sevdah je vrlo ličan i na taj način ga i interpretiram.
Gde si se susretala sa sevdahom? Je li to bio jedan od mnogih žanrova koji se mogu otkriti klikom na YouTube-u ili si to nesvesno upijala, od perioda ranog detinjstva, u porodičnom okruženju?
NAIDA: Rasla sam na čardaku, u staroj bosanskoj kući uz zvuke najdivnijih sevdalinki i glasova od kojih sam kasnije učila. Ti zvuci u meni su uvek budili posebne osećaje i pratili su moje detinjstvo, odrastanje, a danas su moja mladost i životni stil. Sevdah je više od pesme, uz njega se rađamo, sa njim živimo i umiremo. Kao devojka sa sedamnaest godina, snimila sam prve trajne snimke za Arhiv RTV Bosne i Hercegovine koji su tada u meni probudili uspomene na magično doba sevdaha, doba Himze, Zaima, Nade, Zehre... Tada sam zapravo i shvatila da je sevdah izražaj koji u meni budi osećaj lepote i čežnje i svojom jednostavnošću oslobađa me da taj osećaj delim kroz pesmu.
Album „Zukva” se ubrzo po objavljivanju našao na evropskim i svetskim world music listama i dobio izvrsne kritike. O tome da je ne samo odlično prihvaćen već i iščekivan sa nestrpljenjem, svedoče nedeljama unapred rasprodati koncerti u Zenici, Brčkom i Tuzli.
Na novom albumu je 9 pesama. Među njima dominiraju veoma poznate teme sa ovih prostora. Koncertni program će očigledno bujati u pravcu zajedničkog pevanja sa publikom. No, da li se kroz kontinuiran rad, od 2009. godine i 3 albuma, probudio i neki autorski crv, odnosno, na drugoj strani, ideja o eventulnom sviranju insrumentala?
NEVEN: Divanhana od samog početka radi, kako mi volimo reći, „pametne aranžmane”. To su aranžmani koje se uopšte ne oslanjaju na ranije pristupe sevdahu, pa se shodno tome urade novi foršpili, pomeri raniji muzički metar, novi oblik i naravno nova harmonija. Retko smo se odlučivali pratiti ranije pristupe našoj tradicionalnoj pjesmi i odmah smo za rezultat dobili jedan kreativni svemir na poklon. Tako na novom albumu imate obrade tradicionalnih pjesama kao što su „Zašto si me majko rodila”, „Otkako je Banja Luka postala”, „Sejdefu majka buđaše” ili „Zapjevala sojka ptica” koje uopšte ne podležu uticajima ranijih interpretacija, te su to, ukoliko na tren prigušimo melodiju vokala, potpuno nove autorske kompozicije. Radimo već jedan izvesni period na autorskoj lirici i muzici pa je samo pitanje kada će bend osetiti potrebni komfor i poriv da sve te ideje plasira u javnost. Kao što to obično kod nas i biva, mi pustimo da se stvari prirodno razviju, bez preteranog planiranja ili komercijalizacije.
