Izvor: B92, 22.Avg.2013, 10:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deni Glover: Ne dozvolite da vas život umori

Glumac i aktivista Deni Glover ovih dana boravi u prestonici BiH kao gost Sarajevo Film Festivala, a svoje vreme ne koristi samo da bi se bavio filmom, jer kako kaže: “Biti glumac, to nije dovoljno.”

Devetnaesti po redu Sarajevo Film Festival traje do 24. avgusta, a o svim događajima i filmovima u okviru SFF-a možete pročitati više u našoj posebnoj temi posvećenoj festivalu.

“Odrastao sam u San Francisku u doba kada su počele da cvetaju brojne potkulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protesti, borbe za ljudska prava različitih grupa. Kada sam bio tinejdžer gledao sam ljude koji nisu bili mnogo stariji od mene, ali koji su već tada bili društveno angažovani sa željom da menjaju svet”, kazao je Glover u razgovoru sa novinarima, objašnjavajući kako je od Malena bio usmeren “na stvaranje boljeg sveta”.

“Moji roditelji su pripadali prvim generacijama Afroamerikanaca koji su dobili pravo na visoko obrazovanje kao i ostale posleratne ‘privilegije’, pa su nastojali da iskoriste sve što im se nudi. I ja sam išao u školu sa mnogim Afroamerikancima koji su bili uključeni u pokrete za osnaživanje ljudskih prava. Sve je to oblikovalo mene kao čoveka, pa tek onda kao glumca.”

Burna sredina XX veka u San Francisku, revolucionarno oslobađajuće šezdesete i godine koje slede izvukle su tada Mladog Glovera prvi put na scenu. Međutim, to nije bila uloga glumca. Te daleke 1967. popeo se na binu ne bi li govorio pred pesnicima čuvene bit generacije.

“Ali tada nisam imao pojma čime ću se baviti u budućnosti i koliko ću usko biti vezan za scenu. Znate, ja sam tokom života radio brojne poslove, od kojih neki nisu bili nimalo laki, ali svi su bili povezani sa ljudima i njihovim pričama. To je najvrednije iskustvo koje možete da steknete.”

Put u glumački svet za Glovera je išao postepeno. Kao svoje početke posebno ističe rad u malim pozorištima u San Francisku i Los Anđelesu, potom “off-Broadway” produkcije , da bi vremenom došao do glavnih brodvejskih dasaka na kojima je utabao put do filmskih uloga. Međutim, ubrzo je uvideo da holivudska svetla nisu za njega.

“U jednom trenutku karijere počeo sam da razmišljam o tome šta ću dalje da radim. Shvatio sam da sam daleko od cele filmske industrije, ali sam i dalje želeo da se moj glas unutar sveta filma čuje”, priča Glover dodajući kako je u San Francisku bio okružen šarenim svetom filmske trake koja se poprilično razlikovala od one u Holivudu.

“Sećam se da sam svakog vikenda, dok sam radio u gradskoj skupštini, uzimao vodiče kroz bioskope. San Francisko je tada bio povezan sa celim svetom, pa ste u svako doba dana mogli da gledate filmove iz svih krajeva planete. Pamtim da sam uživao uz Bergama i Kurosavu, sećam se indijskih filmova, brazilskih, afričkih, francuskih…”, priseća se Glover dodajući da uz sve to znanje nije želeo da se zaglavi u holivudskoj mašineriji. Zbog toga je odlučio da sam finansira projekte koje smatra vrednim, i koji mogu ostaviti trag za sobom.

Takvi filmovi doveli su ga i u Sarajevo, a za filmski festival kaže da je posve različit od svih na kojima je do sada bio.

“Iznenadio me je podatak da je festival rođen u srcu konflikata. Pamtim dobro da sam na televiziji gledao vesti o ratu, ljude koji beže ulicama i snajpere na sve strane. Ali mnogo je dugačije kada se nađete na tom mestu, kada prolazite pored ljudi koji su to doživeli i koji se nose sa tim najbolje što mogu. To daje posebnu draž festivalu, jer on zapravo leči rane onih koji su bili zavađeni. To nemaju ni Kan, ni Toronto, ni Sandens…”

Glover je u Sarajevo stigao kako bi dodelio nagradu Fondacije “Katrin Cartlidge”, a iskoristio je priliku i da održi predavanje mladim filmskim talentima koji su u festivalski kampus doputovali iz celog sveta. Upitan šta može da ih savetuje, Glover jednostavno odgovara:

“Ja imam samo svoju priču, kakva god da je, moja je. Mogu im reći da se trude da svako jutro ustanu što vedriji i da ne budu umorni od života, kakav god on bio. To ne smeju sebi da dozvole. I da budu iznenađeni. Neka puste da ih svet iznenadi. I neka svojim filmovima pričaju priče koje će slati važne poruke čovečanstvu.”

Debitantska uloga u brodvejskoj predstavi “Master Harold…and the boys” Gloveru donosi veliku popularnost, zahvaljujući kojoj mu reditelj Robert Benton daje i prvu glavnu ulogu u filmu “Places in the heart”, nominovanom za najbolji film 1984. Sledeće godine ostvaruje još dvije uloge u filmovima nominovanim za najbolje iz te godine, “Witness” Pitera Veira i “The Color Purple” Stivena Spilberga. Godine 1987. igra sa Melom Gibsonom u prvom filmu serijala “Lethal Weapon”, nakon čega snimaju još tri veoma uspešna nastavka. Glover je svoj glumački talenat pokazao i u mnogo zahtevnijim projektima poput “To sleep with anger”, koji potpisuje i kao izvršni producent, i za koji je dobio nagradu Independent Spirit. Tu su i filmovi “Bopha!”, “Manderlay” i “Missing in America”, ekranizacija Fugardove drame “Boseman and Lena”, kao i mnogi drugi…

.

Nastavak na B92...