Izvor: B92, 12.Okt.2009, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Darkwood Dub " tri večeri u DOB-u
U susret koncertima pokrenuta je lavina priča na temu ko su "Darkwood Dub" danas. Koja je to sad faza u radu, da li je Jerin (Vlada Jerić) odlazak oštetio a Vasilov (Hadžimanov) popravio odnose a pre svega pružio osveženje.
Leto se kalendarski završilo a ogorčenje pred sam ulazak u novu klupsku sezonu u našem gradu postaje sve evidentnije kroz sramežljivu ponudu sa kojom ovih dana istrčavaju organizatori.
Ponovni ulazak u zatvorene prostore po navici je frustrirajući, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << baš kao i prelazak iz "japanki” u cipele. Objava o seriji koncerata "Darkwooda" u renoviranoj sali Doma omladine (Dansing sala, ex Pogon) zvučala je kao prava stvar u pravom trenutku. Punih jedara spremio sam se da ceo vikend provedem nedaleko odavde.
U susret koncertima pokrenuta je lavina priča na temu ko su "Darkwood Dub" danas. Koja je to sad faza u radu, da li je Jerin (Vlada Jerić) odlazak oštetio a Vasilov (Hadžimanov) popravio odnose a pre svega pružio osveženje. Činjenica je da DD nisu više oni "sa početka”, ako hoćete ponajmanje su oni "iz sredine”. Buntovništvo u izrazu sada je zamenjeno jednom tako nevinom i prisnom rasterećenošću koja dominira na poslednjem albumu pod nazivom "Jedinstvo”.
Nastali u trenutku kada je bavljenje rokenrolom na ovim prostorima bila najmanje poželjna stvar, "Darkwood Dub" su krajnje nesvesno gradili ono što je danas skladna karijera za primer. Od muljavog ali izuzetno progresivnog eksperimenta zvanog "Paramparčad” (1995.), preko ultimativne domaće ploče devedesetih "U nedogled” (1996.), ultimativnog hit izdanja "Elektropionir” (1999.), nadahnutog "Život počinje u 30-oj” (2002.) i lutajućeg "O danima” (2004.) do potpuno razigranog "Robota” na pomenutom "Jedinstvu”. Sve te stavke, ovako sumirane, logično dovode do zaključka da su "Darkwood Dub" jedinstvena pojava koja je i pored čestog neshvatanja s punim pravom ušla u krug nekolicine najvećih srpskih bendova.
Boraveći na sva tri koncerta u Domu omladine konstatujem sopstvenu prednost naspram prijatelja koji su mi danima punili glavu o tome koliko je moja "misija” suluda. Trijumfalno sam se osmehivao kada su me neki od njih zvali u subotu sa željom da ponovo odu na svirku. Hronološki gledano koncert prve večeri bio je energetski slabiji. Petak i subota bili su puniji, na jednom od njih vidjen je Đelić sa pratnjom (?!). Renovirana sala je prostranija sa minimalističkim arhitektonskim rešenjima, funkcionalnija sa adekvatno prilagođenom ventilacijom i odličnim zvučnim sistemom kojim je vešto baratao Boris Mladenović (Jarboli).
Set lista je na sva tri koncerta bila ista samo su pojedine numere trpele aranžmanske transformacije. To je prvenstveno zavisilo od raspoloženja i sklopa publike ali i od samog benda. Koncerti su snimani za potrebe budućeg DVD izdanja, a prvi su beležile i kamere televizije Studio B pa je to možda bio uzrok odmerenosti i pune koncentracije izvođača. Iako je željeno uzbuđenje tokom prve večeri postignuto, drugo je eksplodiralo poput supernove.
Sam početak koncerta uz "Potaman” sugerisao je set listu koja će donositi mnoga iznenađenja. Vučino izvođenjenje ove kompleksne teme dirnulo je prisutne fanove. U nastavku akcenat je stavljan na poslednje izdanje ali prožeto plejadom nezaboravnih tema: "Treći Vavilon”, "Šećer”, "Ženeva”, "Dorćolac”" Iz regularnog dela koncerta valjalo bi izdvojiti singl "Robot”, "Baobab”, "O pustinji”, "130” i "Nedaleko odavde” koje su razbile obožavaoce u prvim redovima u kojima je vladala konstantna euforija. Ona se, doduše u znatno stidljivijim oblicima, reflektovala i u drugim delovima sale.
Strepnja pojedinaca od prisustva džeziranog Vasila Hadžimanova u jednom bendu koji ne trpi pripadnost žanrovima (naročito ne u klasičnom smislu), ovim koncertima apsolutno biva opovrgnuta. Vasil je svoj stil i autorske zahvate tokom solaža znatno prilagodio zvuku "Darkwooda", ne insistirajući na improvizacijama koje bi narušile "fazon” benda. Kao i svaki "novi član” (treba imati u vidu da je do sada povremeno sarađivao sa Darkvudima), Vasil je "skinuo” sve što je potrebno iz opusa DD-a. Ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri biti primetno njegovo prisustvo na budućim albumima.
Tri bisa (!) otvorio je neočekivani susret sa singlom prvencom. Numera "Usamljeni hašišar” sa svom svojom histeričnom višeslojnošću dovela je publiku u stanje potpune ekstaze prolongirano pesmama "U nedogled” i skoro petnaestominutnim ritualno-transičnim izvođenjem fenomenalne "Zapremine tela”.
Neponovljivo! - pomislio sam - Sutra ću samo stajati sa strane i slušati koncert. Aha važi. Treće veče mi nije dalo mira pa se cela stvar još jednom desila, činilo se za nijansu žešće i spontanije.
Nakon svega stojimo na sred sale koja se lagano prazni, pokušavamo da uhvatimo dah. Konstatujem da su u publici mnoge generacije i da su oni mlađi podjednako mokri i da razmenjujemo radosne osmehe nazdravljajući na daljinu. Iz jedne od razigranijih "mlađanih” grupa do naše "starije” stiže pitanje: "A gde ćemo sledećeg vikenda?”. Prokleto dobro pitanje. Nemam odgovor. Sležem ramenima iznova konstatujući stvari o gradskoj ponudi s početka teksta i kako ovako male stvari umeju da je osveže a publiku podignu i oraspolože.
Hvala: Vuči, Bambiju, Mikiju, Lavu, Vasilu.
Slušajte "Darkwood Dub" na B92.fm
