Izvor: B92, 11.Apr.2016, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Damir Imamović: Majstor sevdaha opet u Beogradu
Cenjeni sevdalija nove generacije,Damir Imamović dodaće boju sevdaha ovogodišnjem programu svetskog muzičkog festivala „Todo Mundo”, koji će se, u organizaciji Doma omladine Beograda i Udruženja „Ring Ring” održati od 19. do 25. aprila, na tri prestoničke lokacije.
Razgovarala: Marija Vitas
Damir Imamović, rado viđen gost Beograda, nastupiće 23. aprila u Velikoj sali Doma omladine sa svojim sastavom Sevdah takht. Nakon više od dve godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koliko je prošlo od poslednjeg koncerta u Beogradu, Damira ćemo imati priliku da čujemo i vidimo, uz mnogo noviteta.
Nov album Dvojka, čije će se objavljivanje gotovo poklopiti s tvojim nastupom na „Todo Mundu”, pored uobičajenog kompakt-disk formata, pojaviće se i u obliku vinilne ploče. Omaž starim vremenima i slavnih pevača sevdalinki ili, jednostavno, obožavanje specifičnog zvuka koji ploča nudi?
Sve od navedenog! Poslednjih nekoliko godina ploče se vraćaju u svakom smislu: kreativnom, komercijalnom, nostalgičnom. Kažu da je zarada od vinila gotovo prestigla digitalne formate, što je potpuna ludost koju niko nije očekivao. Moja je sreća da se bavim žanrom koji je toliko kroz svoju prošlost bio vezan za vinil, pa to ljudima i dodatno znači. Baš se lepo osjećam gledajući ovih dana u cover koji je, da stvar bude potpuna, uradio briljantni Mirko Ilić.
Ti si već nekoliko puta gostovao u Beogradu, ali će koncert u Domu omladine biti prvi beogradski nastup Sevdah takhta kao kvarteta. Naime, bendu se pre izvesnog vremena pridružila violinistkinja Ivana Đurić, učestvujući i u nastanku Dvojke. Šta si tražio i šta dobio, uvodeći violinu u aranžmane?
Moj bend sada je postao sto na četiri noge. Kao tronožac smo bili uhodani: Nenad Kovačić donosi potpuno neortodoksni pristup balkanskim ritmovima, Ivan Mihajlović osvaja neka nova područja za bas u sevdahu, ja mogu da budem šta hoću pored njih. Ivana je sa svojom violinom došla kao još jedno utemeljenje u tradicionalni sevdah. Ona svira u stilu izuzetnih violinista nekadašnjeg Radija Sarajevo – Mikija Petrovića i Slobe Stančića, dodajući tome neki svoj twist. Jako sam sretan jer smo super i drugari i divno radimo zajedno. Takve muzičare ne možeš „tražiti” nego ih zoveš u bend čim ih sretneš.
Takozvana neosevdah scena pokazuje izuzetnu vitalnost za ovih, okvirno, desetak godina koliko se razvija. Postala je i evropski priznat i privlačan žanr. Na jednoj strani, imali smo šezdesete, kada su čuveni izvođači sevdalinki (Isović, Polovina, Deović, Mamula…) zadržavali status lokalnih, eks-YU zvezda i pripadali miljeu „narodne muzike”, dok današnji nosioci sevdaha, kao svojevrsni protagonisti world music pravca, prerastaju okvire Bosne i Hercegovine i okolnih zemalja, te privlače pažnju i strane publike. Kako ti vidiš ovaj „sevdah-bum” dvehiljaditih?
Mislim da tu ima još dosta da se uradi, ali da smo zagrizli nešto važno, siguran sam da jesmo. Ponajviše tome dugujemo upravo vrednoj generaciji radijskih pevača koje spominjete. Oni su stvorili jedan izuzetan stil i na nama je da iz toga učimo i napravimo naredni korak.
Odavno me kopka početak čuvene pesme „Grana od bora”: grana od bora, pala kraj mora. Podseća na haiku, zbog tog minijaturnog, ali sadržajnog prikaza slike iz prirode. Pritom, i nema baš semantičke veze sa ostatkom pesme. Iako, koliko znam, ti ovu pesmu nisi izvodio niti snimao, ipak se studiozno baviš sevdalinkom kao žanrom, pa sam slobodna da pitam: O čemu se tu zapravo radi?
Haha, dobro pitanje… Nisam je izvodio jer joj, bar ne još uvek, nemam šta dodati. Koliko znam, prvi put se spominje u zapisima Ludvika Kube iz 90-ih godina 19. vijeka. Ima nekoliko varijanata i u svakoj je Mara krčmarica ili birtašica. Kasnije i ona potvrđuje da su na moru, da joj je zima po nogama, a izgleda da ju je i malo strah da ne nagazi na onu granu. U svakom slučaju, u patrijarhalnom društvu ljubav je bila ponajviše stvar materijalnog pregovaranja pa se priča svodi da kupovinu obuće. Ona ima daddy issues pa bi radije da joj papuče kupi tata, nego neka pijana baraba iz kafane u kojoj radi.
Nije mala stvar imati showcase na najvećem world music sajmu – Vomeksu (WOMEX). Tebi i tvom kvartetu Sevdah Takht se to ostvarilo krajem oktobra prošle godine, u Palati umetnosti u Budimpešti. Kakvo iskustvo si odatle poneo? Da li očekuješ berićetnu narednu koncertnu sezonu, kao posledicu učešća na Vomeksu?
Naš nastup na Vomeksu nije mogao doći u boljem momentu. Desilo se to u trenutku kad smo već imali ugovor sa jako dobrim izdavačem, Glitterbeat Records, koji je na Vomeksu već dve godine zaredom proglašavan za najboljeg izdavača. Još uvek dogovaramo mnogo interesantne stvari za naredni period i, iskreno, ne znam više šta je od toga posljedica Vomeksa, a šta priče oko novog albuma. Mislim da će biti potrebno nekoliko godina da izgradimo priču na međunarodnoj sceni. Ne uklapamo se baš u postojeće niše i moraćemo biti prilično uporni. Sretan sam da nam je Glitterbeat partner u tome.
Pretpostavljam da će koncertom u Domu omladine, u okviru festivala „Todo Mundo”, pre svega biti promovisan album Dvojka, na kojem se nalazi i tvoja autorska pesma „Sarajevo”. No, šta je ono što Damir Imamović pred ovdašnjom publikom neće smeti da izostavi?
Ovaj album je poseban jer prvi put dobar deo materijala na njemu čine moje autorske pesme. Napravio sam malu diskografsku pauzu nakon albuma iz 2012, i dosta sam pisao. Moja autorska stvar iz 2008. godine (tradicionalni tekst „Dva se draga” na koji sam napisao muziku) dala mi je nekako snagu da krenem u tom pravcu. Zato novi album obiluje i novim tekstovima i novom muzikom. Iako će ovaj beogradski koncert biti neka vrsta koncertnog preslušavanja albuma koji izlazi koji dan nakon toga, ipak ćemo na njemu svirati i neke ranije stvari po kojima nas publika dobro poznaje.
