Izvor: RTS, 06.Jun.2019, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekajući Uelbeka, pisca koji ima status rok zvezde

Književni događaj godine: najkontroverzniji pisac na svetu dolazi u Beograd. Antiheroj današnjice, provokator, politički ideolog ili angažovani pisac – manje je važno: on svakako pokazuje da literatura i dalje ima uticaj u svetu. Mišel Uelbek se očekuje s nestrpljenjem, baš kao svaka njegova nova knjiga.
On je provokator u svađi sa francuskom kulturnom javnošću. Istoremeno, on je i dobitnik najznačajnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << priznanja i najtiražniji i najprevođeniji francuski pisac. Mišel Uelbek odbio je da gostuje u mnogim zapadnoevropskim zemljama, ali odlučio je da dođe u Srbiju.

"Prošle godine bio je samo u Gruziji. Njemu nude basnoslovne sume neki izdavači, ali nije mu to zanimljivo, a kad je dobio poziv iz Srbije – odmah je odgovorio nikakve posebne uslove nije imao", kaže Ivan Bevc, Uelbekov beogradski izdavač.
O dolasku u Srbiju sa piscem je pregovarao pisac Vladimir Arsenijević, osnivač festivala KROKODIL.
"Možda iz dosade zapadnog sveta prihvata lakše te zemlje koje su na rubu tog sveta, koje mu deluju kulturno dinamičnije. On je tražio da proba domaće specijalitete i pije domaća piva, mi smo pitali da li možda misli na rakiju – bio je precizan – želi pivo", navodi Arsenijević "specijalne" uslove.
"Samo da dođe!"
Kako će tačno izgledati boravak Mišela Uelbeka u Beogradu? Ono što se zna to je da će dva dana potpisivati knjige čitaocima, a u petak će imati i književno veče, kada će na književnom festivalu KROKODIL s njim razgovarati novinarka i dugogodišnji dopisnik iz Pariza Ana Otašević.
"Fenomen pisca koji ima status rok zvezde i interesovanje za njega i njegove knjige govore da u svetu te figure pisaca i intekltualaca još nešto važe", kaže Ana Otašević.
"On je čovek koji iznenađuje tako da ne bih mogla da dam tačan odgovor šta će se desiti, ali ono što se u Francuskoj dešava jeste komentar da je on politički događaj – on je neko ko reaguje na političku situaciju ili je deo političke situacije", kaže Nada Popović Perišić, nekadašnji ambasador SRJ pri Unesku u Parizu.
Kako je Uelbek čovek trenutka, teško je predvideti detalje njegovg boravka u Beogradu. A ima čak i onih koji, na osnovu njegovog ranijeg ponašanja, kažu da je najvažnije upravo to – da dođe.
"On je obišao čitav svet a opet se ljudi do kraja pitaju da li će zaista doći, do samog kraja se pitaju da li će zaista biti tu pred nama", navodi Ana Otašević.
Ako se Begbedeu dopao Beograd, da li će i Uelbeku?
"To što on igra, aglosaksonski rečeno 'Ne's playing hard to get', on malo zateže i pravi famu i to je deo tog 'star' sistema koji se usposatvio u književnosti", kaže knjižvni kritičar Teofil Pančić.
Uveren je da će Srbija, kao "jedna mala zaturena zemlja na rubu Evrope" koja je kroz istoriju bila povezivana sa ratovima, diktaturama, atentatima i takvim "mirisom paljevine" čoveku kao što je Uelbek biti svakako zanimljivija nego neko konvencionalno književno veče koje bi u npr. Nemačkoj bilo puko "otaljavanje promocijskih poslova".
"Možda mu je privlačna ta politička nestabilnost ili siutacija koja je trenutno, taj haos oko Kosova, to bi moglo da bude zanimljivo, a možda se informisao i shvatio da je ovo zemlja kojoj je i literatura bitna i gde bi se on kao savremen pisac dobro uklopio u ono što se trenutno piše", smatra Popović Perišić.
Arsenijević veruje da mu se dopala i mogućnost da govori pred publikom koja na festivalu broji više stotina posetilaca, što je neuobičajeno za književne večeri gde se posetioci, u najboljem slučaju, broje desetinama.
Istok je Uelbeku svakako zanimljiv, vraća mu se povremeno usvojoj književnosti, smatra Otaševićeva, koja veruje da je možda i Frederik Begbede pomogao da Uelbek kaže "da" Srbiji.
Jeste drugi nevaljac francuske književnosti Frederik Begbede ranije dolazio u Beograd, o kojem je dosta čuo od strine koja je iz Srbije. Tabloidno deluje pripisivanje uticaja rođačkim preporukama, ali, s druge strane, čak ni to ne treba olako odbacivati.
Najpoznatiji pisac o kojem se ne zna skoro ništa
Nije lako saznati više informacija o čoveku koji daje različite podatke i o godino svog rođenja. Ako i otkrije nešto o sebi – vrlo često i vrlo brzo – sam to dovede u pitanje.
Tako je pre nekoliko godina u intervjuu upravo Begbedeu rekao da čovek kada dođe u neke godine "treba da plaća žene i prestane da daje intervjue".
Drugo pravilo je primenio, a prvo, koje je izazvalo gnev žena i zbog kojeg je, između ostalog i ko zna koji put, optužen za mizoginiju, izgleda da nije. Naime, prošle godine se oženio dvadeset godina mlađom "damom iz Šangaja" (tako sam opisuje svoju suprugu) i, kažu, počeo je da vodi miran porodični život.
Treba li reći da im je kum bio upravo Frederik Begbede, a da je javnost o venčanju, sasvim konvencionalnom, najviše informacija dobila od Karle Bruni Sarkozi, nekadašnje prve dame Francuske.
Uelbekova bliskost sa Karlitom, kako je zove, datira od ranije, iz vremena dok još nije upoznala Sarkozija. Ona je snimila i pesmu po knjizi "Mogućnost ostrva" za koju je Uelbek rekao da mu je najvažnija od svih koje je napisao i po kojoj se sam režirao film, jer nije dopustio nikom drugom.
Pisac koji kritukuje establišment, a opet blizak je sa ljudima koji su bili deo tog sveta koji kritikuje! Da li mu to pomaže da predvidi događaje, što je već postalo nepisano pravilo u vezi sa njegovim romanima – bilo da je reč o napadu na kule bliznakinje, islamu u Francuskoj ili pobuni "žutih prsluka"?
"Činjenica jeste da su se neke stvari dešavale kako je on predvideo, ali opet kad pogledate –možda to nije ni bilo teško predvideti i činjenica jeste da ta fama i ti skandali su možda podigli interesovanje za njegovu književnost, ali ja ne vidim ništa loše u tome: možda je na taj način jedan broj ljudi koji nisu skloni tako ozbiljnoj književnosti došao do njegovih knjiga, pročitao ih i podigao za stepenicu više svoj čitalački ukus, a oni koji vole dobru književnost, svakako nisu odustali zbog toga", ocenjuje Uelbekov beogradski izdavač.
"Bilo je to u vreme Makrona..."
"Često on biva osporavan, umanjuje mu se književna vrednost, neki kažu to je manipulacija. Mislim da je važan osećaj za doba u kojem živimo, jer već od Elementarnih čestica vi vidite njegovu sposobnost – on piše kao s neke daljine, kao da je sam u nekoj budućnosti, što je fantastično. I to se vidi i u Serotoninu gde on na jednom mestu samo kratko kaže 'bilo je to u vreme kada je Francuskom vladao Makron'. To je izuzetan odećaj vremena, on sadašnje vreme vidi sa svim njegovim posledicama", ocenjuje Arsenijević.
Uelbek ne bi bio Uelbek kad ne bi bio kontroverzan do kraja – baš od tog predsednika Makrona primio je orden legije časti. I to je naravno otvorilo pitanja da li je izneverio svoju publiku. Ipak, pokazalo je i da je kontradikcija jedino čemu je Uelbek sigurno dosledan.
A šta on to, zapravo, piše?!
Prema Uelbeku niko nije ravnodušan, jedni mu pripisuju čak i proročke moći, drugi osporavaju književni talenat. I tu i mi nismo mimo sveta – i kod nas se vode iste polemike.
"Ono što je meni kao piscu glavno – on je kao pisac dosta tanak. Uelbek je više esejista kome priča služi da potkrepi ono što hoće da kaže", kaže pisac Vladimir Kecmanović.
"To kad neko kaže 'taj i taj nije neki pisac, to nisu romani to su eseji', pa kad bismo tako gledali mogli bismo da kažemo i za Dostojevskog iz nekog ugla da je pisao filozofsko-teološke rasprave", kategoričan je Teofil Pančić u tvrdnji – Uelbek jeste romanopisac.
Pančić smatra da je važan i kontekst u kom pisac deluje, a Uelbek deluje u savremenoj zapadnoj civilizaciji gde je "mejnstrim" biti liberalan, mulitkulturalan i podržavati levo orijentisani liberalni establišment. A to je, u ovim "našim unutrašnjim podelama" otvorilo pitanje kako će se Uelbek, politički nekorektan, snaći na festivalu koji promoviše regionalnu saradnju i ono što se već decenijama smatra evropskim vrednostima.
I dok Vladimir Kecmanović smatra da gost i domaćini na kraju jedni drugima "neće biti oduševljeni", Teofil Pančić smatra da nije posao ni KROKODIL-a ni Uelbeka da se uklapaju, kao i da je gostu iz Francuske pre mesto na ovakvom festivalu.
"Gde bi trebalo da ide? Možda u Francusku 7 (Udruženje književnika Srbije, prim. D.I.)?! Pa neće biti", smatra Pančić.
"Živimo u čudnom, nenormalnom vremenu"
Zanimljivo je i da je Mišel Uelbek dobar poznavalac ruske književnosti i to vidimo i njegovom poslednjem romanu. A nedavno je komentariosao i svoje francuske prethodnike, ocenivši kako su i Sartr i Kami sebe smatrali filozofima, "na jedan preteran način", ali da su praktično sve interesantne ideje posle Drugog svetskog rata u Francuskoj formirali u stvari romanopisci, a ne mislioci.
Uelbek sebe opisuje kao pisca opšte klonulosti. Ipak, kažu da najviše voli da sebe posmatra kao pesnika. U Srbiji je upravo izašla i zbirka njegove poezije Ne mirim se – pred gostovanje u Beogradu. Situacija je ista kao i sa romanima – izdavač je "Vooka", prevodilac Vladimir Janković.
Kako god da posmatramo Uelbeka, jedno je sigurno – dolazak u Beograd pisca koji više nego bilo koji drugi na svetu danas uznemiruje duhove, već u samoj najavi postao je književni događaj godine.

Nastavak na RTS...