Izvor: Blic, 26.Mar.2015, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branko Ćopić izvršio samoubistvo pre 31 godinu

Jedan od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih pisaca Branko Ćopić napustio je ovaj svet skokom sa Brankovog mosta u Beogradu na današnji dan 1984. godine.

Autor je izuzetne popularnosti, neobično plodan sa, za domaće prilike, neverovatnim tiražima. Pritom, njegova dela su prevedena i objavljena na više od 30 jezika širom sveta.

Prvu književnu nagradu je dobio 1938. od Akademije sedam umetnosti za kratku priču, zatim Rakićevu nagradu iduće godine, potom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagradu Srpske kraljevske akademije 1940. godine.

Njegoševu nagradu dobio je 1972. za antologijsku zbirku pripovedaka ''Bašta sljezove boje''. Ćopić je tu knjigu objavio 1970. godine. Dobitnik je i Nagrade AVNOJ-a, a NIN-ovu nagradu za najbolji roman dobio je 1958. godine za delo "Ne tuguj, bronzana stražo". Od 1968.godine bio je član SANU.

Rodjen je 1. januara 1915. u Hašanima kod Bosanske Krupe, danas Federacija BiH.

"Rođen sam početkom Prvog svetskog rata. U to isto vreme moj otac, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a moj stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv austrougarskih zavojevača. Tako su se dva brata, nalazeći se u dve zaraćene vojske, borili ustvari jedan pored drugoga. Tek pošto se rat završio, moj otac i stric Nidžo nadjoše se ponovo zajedno, u istoj kući. Od njih sam dobio svoje prve igračke, mesingane puščane čaure i čuo prve ratne priče", opisivao je Ćopić atmosferu svog detinjstva.

Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, a učiteljsku školu je pohadjao u Sarajevu, Banja Luci i Karlovcu. Filosofiju i pedagogiju dipomirao je u Beogradu 1940. godine.

Postoji lokalno predanje, prema kojem je on, navodno, bio prvo dete u njegovom kraju koje je ime dobilo po pesniku Branku Radičeviću.

Tih 40-tih objavljivao je kratke priče u "Politici", dok ga je napad na Jugoslaviju 1941. godine zatekao je na odsluženju vojnog roka u Mariboru, da bi se ubrzo potom u rodnoj Krajini u leto te 1941. priključio ustanicima partizanima.

Relativno brzo postao je politički komesar, u isto vreme i dopisnik partizanskih listova banjalučkog "Glasa" i "Borbe". Takodje, pisao je skečeve i pozorišne predstave.

U Beogradu je posle rata bio glavni urednik lista "Pionir", a potom i profesionalni pisac. "Pisanje za decu za mene je najlepši posao, najprijatnija zabava i najbolji odmor. Kad završim jednu knjigu za decu, ja se osećam tako veseo i raspoložen kao da se vraćam sa neke velike majske svečanosti", govorio je on.

Očigledno, pisanjem bajkovitih priča o detinjstvu i ratu branio je i samog sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije.

Prošle godine u aprilu mesecu osnovana je Fondacija "Bašta sljezove boje" koja za cilj ima obnovu kuće poznatog književnika u njegovom rodnom gradu, pa su tim povodom organizovane predstave, kao i donatorsko veče u cilju prikupljanja sredstava za realizaciju tog projekta

Nastavak na Blic...