Izvor: B92, 24.Jan.2011, 03:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bradić: Od filma se mora zarađivati

''U godini koja će biti proglašena godinom filma nećemo finansirati ''umetničarenje'', ali takođe nećemo biti partneri ni u pukoj zabavi ili kiču'', kaže ministar Nebojša Bradić.

Pre sto godina Čiča Ilija Stanojević snimio je prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđevića”. Zgodan povod za obeležavanje jubileja i proglašavanje 2011. godine – godinom filma.

Kakva će ona biti, šta mogu očekivati filmski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslenici Srbije, šta se čini važnim i šta jeste važno u maloj zemlji sa velikom filmskom tradicijom, a malim raspoloživim mogućnostima, pitanja su upućena ministru kulture Srbije Nebojši Bradiću, ali u kontekstu činjenice da još uvek ne postoji zakon koji bi precizno regulisao oblast kinematografije i koji je već duže vreme negde „zakočen” ili „izgubljen u prevodu”.

''Donošenje ovog zakona je na prvom mestu naših napora. Posle primedbi koje su uputila druga ministarstva, najpre Ministarstvo finansija, nacrt ovog zakona je, nažalost, na neki način „zamrznut”. Kako dalje sa zakonom o kinematografiji, da li se radi o političkoj volji ili ekonomskim (ne)mogućnostima, to su pitanja koja trenutno izlaze u prvi plan'', kaže ministar Bradić, dodajući da ''je društveni interes da se promeni nekreativna atmosfera, vođena najviše ličnim interesima, i da se smanji napetost u ovoj oblasti''.

Šta tokom 2011. godine mogu da očekuju oni koji se bave proizvodnjom filmova?

Ni malo, ni mnogo – toliko. Nema podmetanja niti pobune, već se radi o racionalnom raspoređivanju sredstava i njihovom namenskom trošenju. Najvažnije je da se uspostavi red i vladavina umetničkih kriterijuma u finansiranju srpske produkcije filmova. Ne radi se o prevođenju kreativnog u sferu administrativnog, već, naprotiv, o naporu da se najboljim projektima obezbedi relativno pristojna produkcija. Filmski centar se brine o pravednoj i stručnoj raspodeli koja je investicija i podsticaj, a ne finansiranje filmova. Od filma se mora zarađivati, a ne samo očekivati. Ta investicija i podsticaj treba da stvore zdravu atmosferu, a ne da budu predmet sukoba. Film nije samo umetnost, to je i kreativna industrija, koja u mnogim zemljama donosi zaradu. Zakon o kinematografiji će omogućiti da paralelno teku dva toka finansiranja: od države prema filmskim projektima i obratno, od zarade kojufilmovi ostvaruju ka državi.

Kakva će ove godine biti podrška domaćim filmskim festivalima?

Festivali bi u našoj zemlji trebalo da budu posrednici vrednosti, eventualno i turistička atrakcija, a ne vašar taštine ili nekakva žurka. U situaciji kada smo praktično ostali bez bioskopa oni postaju jedino mesto na kome se vrednuju filmska ostvarenja i razmenjuju iskustva iz filmske produkcije. Teško je napraviti festival koji nimalo ne liči na neki drugi. U nas ih ima nekoliko, i tu treba napraviti javnu raspravu o tome koji od njih zaista vredi, a koji postoji samo zahvaljujući inerciji. Mislim da Ministarstvo kulture nije servis za automatsko finansiranje festivala, već se mora, u saradnji sa stručnjacima, napraviti spisak prioriteta.

Pomenuli smo bioskope, poražavajuće ih je malo u Srbiji. Hoće li država ulagati u njih ili će i dalje dopuštati da i ova oblast ode u propast?

Ministarstvo kulture ulaže u ovu oblast. Problem je što u gradovima Srbije nema dovoljno interesovanja da se realizuju već namenjena sredstva za tehnološko unapređenje bioskopa. Novi zakon o kinematografiji predviđa posebno stimulisanje bioskopa koji prikazuju domaći i evropski film. Ideja je da se stvori balans prikazivanju holivudskim blokbasterima i pruži bioskopska šansa umetničkim ostvarenjima.

Očekuje nas i konačno otvaranje zdanja Jugoslovenske kinoteke, ali i audiovizuelnog centra?

Otvaranje zgrade Jugoslovenske kinoteke predstavljaće i simboličan početak „Godine filma”. Stvaranje infrastrukturnih uslova i briga o prošlom jeste i briga o budućem. Predstoji nam transformacija institucija koje čuvaju filmsko i audiovizuelno nasleđe u institucije koje omogućavaju njegovo aktivno korišćenje. Modeli koje ćemo primeniti dolaze od naših francuskih kolega, iz INA – jedinstvenog mesta za sliku, zvuk i nove medije. Pred nama su već započeti procesi digitalizacije, prebacivanje na nove tehnološke formate, uvažavanje novog stvaralaštva. To je ogroman posao koji iziskuje finansijska sredstva, novu organizaciju i veoma specifične stručnjake za tu vrstu posla. Već je oformljena radna grupa koja definiše rad te nove i važne tačke na kulturnoj mapi naše zemlje.

Koliki je budžet namenjen oblasti kinematografije u 2011.godini i da li on može pokriti sve ovo o čemu smo prethodno pričali? Da li će opet ispasti da su nam želje lepše od mogućnosti?

Budžet će biti uvećan, ne mnogo, ali ne ni malo. Mi nemamo nameru, a ni mogućnosti da, kao u nekim zemljama u okruženju, svaki film finansiramo u potpunosti. Mi smo sufinansijeri i partneri, rekao bih koproducenti. Svaki projekat mora da pronađe dodatna sredstva, bilo od sponzora i domaćih finansijera, bilo od fondova kojih u Evropi ima na desetine. S jedne strane, to je odraz naših skromnih finansijskih mogućnosti, ali je, sa druge, to podsticaj komunikativnosti domaćeg filma. Oni umetnici čiji su projekti stopostotno pokriveni često prave hermetične filmove. Nećemo finansirati ''umetničarenje'', ali takođe nećemo biti partneri ni u pukoj zabavi ili kiču. Mi nastojimo da podstičemo umetnički vredne filmove koji imaju bioskopsku i festivalsku prođu. Zvuči možda paradoksalno, ali su nam mogućnosti često bolje od ponude. Teško je doći do dobrog scenarija i ostvariti vredno filmsko delo. Ali, naši napori su usmereni jedino ka tome.

Nastavak na B92...