Izvor: B92, 15.Okt.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatne biblioteke na otvorenom
Besplatne biblioteke na otvorenom koje se finansiraju kroz donacije i o kojima brinu lokalne volonterske grupe, pojavile su se nezavisno u brojnim gradovima širom Nemačke, ali i u predgrađima i selima.
Uzmite ili ostavite knjigu - u rodnom mestu prve štamparske prese, javne police za knjige iskrsavaju na svakom ćošku, trgu ili supermarketu. Iz ovih besplatnih biblioteka, ljudi mogu da uzmu šta žele da čitaju i drugima ostave knjige koje ne žele. Nema registracije, roka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do koga knjiga mora da se vrari, niti je broj knjiga koji se može uzeti ograničen.
"Ovaj projekat namenjen je svima koji vole da čitaju - bez obzira na godine ili obrazovanje", rekao je AP-u Majkl Oberman, jedan od organizatora besplatne razmene knjiga u Kelnu.
Najnovija polica za knjige u ovom gradu vredna 5.000 evra sa providnim staklenim vratima postavljena je pre dve nedelje u blizini srednjevekovnog tornja Bajentruma. To je četvrta polica koju je Obermanova grupa "Građanska fondacija Kelna" postavila na otvorenom. Još dve police nalaze se u lokalnim "Ikea" autletima.
"Instalirali smo još polica prošle godine i one lepo funkcionišu", rekao je Oberman koji radi u IT menadžmentu.
Javne police, koje se finansiraju kroz donacije i o kojima brinu lokalne volonterske grupe, pojavile su se nezavisno u brojnim gradovima širom Nemačke, uključujući Berlin, Hanover i Bon, ali i u predgrađima i selima. Svaka polica ima oko 200 knjiga i potrebno je oko šest nedelja da se stari naslovi zamene novim. Vera Monka, 46-godišnja stanovnica Kelna koja radi kao organizator događaja, kaže da stalno koristi prednosti besplatnih knjiga.
"Često ostavljam knjige ali iskreno više njih ponesem sa sobom", kaže ona dok pretura po pristiglim knjigama. "Za mene lično, ovaj projekat je odličan, jer nemam dovoljno novca koji bih mogla da potrošim na dobru literaturu".
Izgleda da čak i komercijalne knjižare i onlajn knjižare podržavaju ideju razmene knjiga.
"Na projekat gledamo kao na promociju, a ne na takmičenje", rekao je Elmar Muter menadžer u knjižari Majers Bukandlung. "Ako su knjige sveprisutne, to pomaže i nama".
Portparolka onlajn knjižare buch.de Betina Althaus takođe je pozdravila ideju. "Javne biblioteke se ne takmiče sa onlajn knjižarama. Naprotiv, srećni smo zbog svake motivacije za čitanje", rekla je ona.
Do sada, knjiški klub iz Kelna imao je nešto problema sa vandalizmom i jednim prodavcem knjiga koji je pokupio sve naslove sa jedne police kako bi ih prodao na buvljoj pijaci. Drugom prilikom na policama je osvanulo brdo promotivnog materijala jedne verske grupe.
"Odmah smo se toga oslobodili. Propaganda je jedina vrsta literature koju nedozvoljavamo", rekao je Oberman.
Police deluju kao mali kovčezi sa eklektičnom mešavinom naslova od beletristike do knjiga o samopomoći, turističkih vodiča i krimića. Jedna od polica nedavno je imala lepu kolekciju klasika poput "Na zapadu ništa novo" Eriha Marije Remarka, "Čas nemačkog" Zigfrida Lenca i "Prohujalo sa vihorom" Margaret Mičel.
Na polici su bili i vodiči kroz Njujork, dela naučne fantastike, knjiga o veštičarenju i različiti krimići.
Na drugoj polici na drugom kraju grada, niže police rezervisane su za dečju literaturu.
"Važno je da olakšamo svima da prevaziđu svoje inhibicije i učestvuju u 'kulturi čitanja na ulici", od starih čitalaca do dece i imigranata", rekao je OBerman.
Iako je većina polica postavljena u bogatijim delovima grada, Oberman i 20 volontera planiraju postavljanje polica u siromašnim krajevima gde stanovnici nemaju mnogo pristupa književnosti.
Niko ne zna odakle je potekla ideja o postavljanju otvorenih polica. Ono što je sigurno je da se pokret polako širi i van granica Nemačke. Oberman tvrdi da ga je pre nekoliko nedelja kontaktirala jedna portugalska nevladina organizacija sa željom da otvori javne police u siromašnim ruralnim oblastima Mozambika. Slična inicijativa postoji, mada u mnogo manjem obimu, i u Srbiji gde je u pojedinim knjižarama i institucijama moguće ostaviti knjigu i zameniti je za drugu.
Na još manjem planu, pre nekoliko godina, na Filozofskom fakultetu u Beogradu roman "Čitač" Bernarda Šlinka misteriozno se pojavljivao i nestajao i mesecima bio iščitavan pre nego što ga je konačno neko prisvojio.
