Izvor: Blic, 26.Dec.2008, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske priče s ukusom sećanja
Od pre nekoliko godina volim noć, volim je strasno. Kao što volim davno, davno napušteni zavičaj ili davno, davno napuštenu voljenu ženu, nekakvom nagonskom, nadrazumskom ljubavlju. Slepo, kako se kaže. (...) Celom svojom kožom volim noć, beogradsku noć - napisao je Vasa Pavković u knjizi „Crnac u beloj košulji” („Prosveta”) za koju i kritika i čitalačka publika imaju reči hvale, skrećući pri tom pažnju na činjenicu da je reč o zbirci beogradskih priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojima su glavni junaci emocije, tačnije odnosi između roditelja i dece, ljubavnika, prijatelja"
Govoreći za „Blic” o samom naslovu, Vasa Pavković kaže da je zbirku naslovio po jednoj od priča sadržanih u knjizi: „Ima onih koji kažu da ih naslov moje knjige asocira na Obamu. Možda, mada ja svakako nisam imao u vidu izbore u Americi, ni njihove predsedničke kandidate u vreme kada sam, a to je pre više od godinu dana, pisao tu priču. Bila je naručena za 'Poslastičarske priče’, antologiju koju je priredio Albahari, a govori o tome da i poslastičarnica, koja samim imenom asocira na nešto slatko i lepo, može biti mesto tuge.”
Na pitanje zašto je ovu knjigu, kako je sam jednom prilikom rekao, posvetio „umrlim drugarima iz detinjstva”, Pavković odgovara: „Ušao sam u godine kada čovek oseća potrebu da tako nešto uradi. U poslednjoj priči 'Glib Gibraltara, koja je po svemu atipična, pobrojao sam i njihova imena. Znate, možda je najbolje u mom životu upravo to kad sam se šezdesetih godina u Pančevu družio sa tim dečacima, kada smo slušali 'Bitlse’ i 'Rolingstonse’, pikali fudbal" Ima li iko zaista kopirajt na tugu.”
