Izvor: B92, 15.Nov.2015, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bataklan: Šta niste znali o "krvavoj" dvorani?

Teroristi nikada nisu marili ni za šta, pa ni za tradiciju. Dokaz za to je i njihov krvavi pir u dvorani Bataklan koja ove godine proslavlja 150 godina postojanja.

Kada su u pitanju koncertni prostori sa dugom tradicijom, ne postoji kontinent na kome ih ima više od Evrope. Tu pre svega prednjače nekadašnja pozirišta u Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Francuskoj. Većina tih mesta potiče s početka prošlog veka, a postoje neka koja su čak i starija od toga. Pariski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << klub Bataklan je jedno od takvih mesta. Bataklan se nalazi u bulevaru Volter, u jedanaestom arondismanu Pariza, napravljen je daleke 1964, a sa radom je počeo samo godinu dana kasnije. Uz manje prekide, dvorana radi gotovo jedan i po vek.

Bataklan je u početku bio pozorište i mesto na kome su se izvodili tada popularni vodvilji. Tokom svoje duge istorije promenio je mnogo vlasnika i mnogo puta je restauiran. 1926. je pretvoren u bioskop, a 1933. je veliki deo zgrade stradao u požaru. Bioskop je zatvoren 1969. i dvorana je ponovo počela da se koristi mahom kao pozorište.

Od tada, pa sve do danas, u Bataklanu su se održavale pozorišne predstave, večeri stand-up komedije, izložbe i koncerti. Poslednjih nekoliko decenija je najpoznatiji po rok koncertima. Između ostalih, tamo su svirali Gotje, Fleet Foxes, Yeah Yeah Yeah’s, Thin Lizzy, Wolfmother, Beirut, Peaches, a metal bend Dream Theater je 1996. tamo snimio „živi“ album „One in a LIVEtime“.

Preko četiri decenije vlasnici Bataklana su bili Jevreji Paskal i Žoel Lalu, da bi dvoranu prodali u septembru ove godine. Klub je bio na glasu da protežira jevrejsku kulturu i zbog toga je često bio na meti aktivista anti-jevrejskih pokreta i nekoliko pro-palestninskih organizacija. Ekstremna grupa „Army of Islam“ je 2011. godine uputila pretnje vlasnicima Bataklana zbog toga što su Jevreji.

Kada su se u petak 13. novembra desio napad u Bataklanu, na bini je svirao bend iz Kalifornije Eagles of Death Metal. Iako u imenu imaju odrednicu „death metal“, njihova muzika zapravo nema veze sa metalom. Nije poznato da li su teroristi to znali i da li im je uopšte bilo bitno. No, imajući u vidu da su devedesetih u Srbiji stradali mnogi automobili zaječarskih registracija jer su napadači mislili da ono „Za“ u stvari znači Zagreb, kao i da teroristi ne važe sa ljude kojima je opšta kultura jača strana, nije nemoguće da su napadači mislili kako će publika u Bataklanu biti puna nekakvih „dugokosih satanista, sluga đavola“.

Grupa Eagles of Death Metal zapravo svira mešavinu garažnog roka, bluza i hard roka. Osnovali su je 1998. Džesi Hjuz i Džoš Homi, koji je najpoznatiji kao lider benda Queens of the Stone Age. Zbog obaveza u matičnom bendu ali i u mnogobrojim muzičkim projektima (sarađivao sa Markom Laneganom, Trentom Reznorom, Pi Džej Harvi, Foo Fighters, a sa Dejvom Grolom i basistom grupe Led Zeppelin Džonom Polom Džonsom je 2009. imao projekat Them Crooked Vultures), Homi retko ide na turneje sa Eagles of Death Metal. Oni su ovog leta svirali u Tel Avivu, posle čega su kritikovani od strane globalnog anti-izraelskog pokreta „Boycott, Divestment and Sanctions“. Grupa je u okviru ovogodišnje turneje nastupila u Novom Sadu, na poslednjem Exit festivalu.

Njihov koncert u Bataklanu je bio rasprodat. U dvorani je bilo 1500 ljudi. Nakon što su izveli obradu „Save a Prayer“ grupe Duran Duran, počeli su da sviraju pesmu „Kiss the Devil“. To je bila sedma pesma na njihovom repertoaru te večeri, a silom prilika i poslednja. Teroristi su počeli napad dok je trajala „Kiss the Devil“, a šta se posle desilo svi znamo. Bend se spasio tako što je pucnjavu proveo zaključan u bekstejdžu. Nažalost, bekstejdža se nije dokopao Nik Aleksander, čovek koji je u dvorani prodavao majice i diskove benda Eagles of Death Metal. On je jedan od stotinak ljudi koji je izgubio život u Bataklanu.

Nije neka novost da teroristi nemaju milost prema bilo kome, pa ni prema tradiciji. Poslednjih nekoliko godina su u sukobima u Africi i na Bliskom istoku više puta bili na meti spomenici kulture i arheološka nalazišta. Tužno iskustvo nam govori da to što dvorana Bataklan ove godine proslavlja jedan i po vek postojanja i što je kulturni simbol Pariza, nije nešto što može sprečiti pomahnitali um u njegovoj nameri. Još uvek se ne zna tačan broj mrtvih iz Bataklana i još uvek se ne zna kada će i da li ovo kultno mesto ponovo otvoriti svoja vrata. Jedino je izvesno da ako i kada god se to bude desilo, uprkos prebogatoj kulturnoj istoriji ovog mesta, nažalost ništa je neće više obeležiti kao tragedija koja se desila u petak, od kada je mnogi nazivaju "krvavom dvoranom".

foto: flickr.com/pierre mativier; pepsiline; lee byway

Nastavak na B92...