Izvor: Blic, 13.Mar.2011, 09:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bata - kralj glume i pravi prijatelj

Premijerom predstave „Život u tesnim cipelama” Duška Kovačevića, 11. marta, otvorena je nova, renovirana scena Zvezdara teatra i nazvana imenom Danila Bate Stojkovića (1934 - 2002), legendarnog glumca raskošnog opusa, u okviru kojeg je dve decenije svog rada vezao za to pozorište i u njemu odigrao 1.102 predstave.

Danilo Bata Stojković! Oni koji su mu bili bliski pamte ga kao upornog entuzijastu, prijatelja u nevolji, nesuđenog fudbalera, lapsus majstora, šmekera u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kafani, stručnjaka za odela i kravate, glumca koji je zahtevao odgovore, a svi ostali kao vlasnika i kralja glume. Dug je niz njegovih priznanja i nagrada, još duži niz sjajnih nenadmašnih uloga i na pozorišnim daskama i na filmskom platnu i na TV ekranu. Luka Laban, Bubuleja, Ilija Čvorović, Simeon Njago, Laki Topalović" Ostalo je zabeleženo da je, već ozbiljno bolestan, poslednji put odigrao „Profesionalca” u Zvezdara teatru, na molbu slovenačkih mladih glumaca. Lekari su, za svaki slučaj, sedeli u prvom redu (i tražili od njega da ne igra). Posle predstave je izašao, seo i rekao da je na tren osetio kao da je ozdravio! Čuveni Dobrica Milutinović (po kome najveće glumačko priznanje „Dobričin prsten" nosi ime) je, nakon predstave „Krma na glavnom drumu”, u kojoj je igrao tada devetnaestogodišnji Bata, rekao „još u majčinoj utrobi je predodređen da postane glumac".

Baveći se pitanjem šta je to što toliko pleni i uzbuđuje u njegovoj igri, Duško Kovačević napominje: „Ogromna glumačka snaga udružena sa izuzetnim rafinmanom, velika strast ukroćena do najmanjih pojedinosti. To je onaj kvalitet koji svojom pojavom uspostavlja čitav svet uobrazilje, svet pozorišta i ruši svaku barijeru. U trenutku njegove pojave na sceni podiže se još jedna zavesa, ukida gledalište sa svojom efemernošću, a uspostavlja lepota i život scenskog dešavanja.”

A taj veliki posvećenik je govorio, između ostalog, da kad igra, oseća ogromnu odgovornost i veliku radost...

- Priznati na sceni koliko si glup, koliko si pametan, koliko si inteligentan i koliko nisi inteligentan, koliko si pošten i koliko nisi pošten - to je ono, čini mi se, što je u glumi i za glumu važno. To je istina. (") Neki kažu: „Odigram jednu predstavu pet puta, i više mi se ne igra". Meni se tek igra kad igram dvestostu! Samo mislim na tristotu! Kažu: „Kako ti nije dosadno?". Kako - dosadno! Pa, stalno ima posla oko uloge. To je kao kad imaš stan, pa ga jedanput počistiš i kažeš: dovoljno je za ceo život. Kad dobro odigram predstavu, ja ne mogu da zaspim celu noć. Kad igram loše, po mom nekom ubeđenju, odmah zaspim - da zaboravim. Mada me sutradan to kljuca - govorio je Bata.

Ako se osvrnemo na kritike, zasuće nas ocene da je njegova gluma svečanost, majstorstvo, istinsko uživanje, čovek i umetnik koji donosi ne otkrića već otkrovenja, koji sa scene zrači dubokim poimanjem života, rasni umetnik pun nepresušne energije, i robustan i prefinjen, i blag i preteći"

A nakon njegove smrti ostalo je zabeleženo i da je Bata Stojković kulturna ikona jednog vremena i jedne potkontinentalne civilizacije koja nije iščezla zajedno sa državom koja ju je, kao, otelotvoravala, a koja je te civilizacije zapravo bila nedostojna. „Zato je i on među onima probranima koji su nadživeli lokalni sumrak bogova: patuljci ionako pojma nemaju, a veliki traju dokle god ima onih koji umeju i imaju čime da ih vide, čuju i prepoznaju.”

O Danilu Bati Stojkoviću na otvaranju scene

Dušan Kovačević: „Bata je bio neponovljiv glumac, a svojim likom i stavom podsećao je na običnog čoveka iz komšiluka. On je toliko dragocen i poseban. Na sceni koja sada nosi njegovo ime igrao je 22 godine, a s te scene je i u bolnicu otišao nadajući se povratku ali, nažalost, nije se vratio. Milena Dravić: „S Batom je bilo sjajno raditi. On je jedan od naših najvećih pozorišnih velikana. Otvaranje scene koja nosi njegovo ime je nešto što je potpuno zaslužio. Velikan bio i ostao.” Darko Bajić: „On je jedan od velikana srpskog glumišta. Kada bi ušao u film, zaista je bio veliki saradnik i davao boju čitavom filmu. On je uvek pronalazio način da me zbuni i oduševi. Uz Batu sam naučio neke od najvažnijih lekcija.” Lazar Ristovski: „Bata je bio glumac, borac koji je vukao svom snagom. Najveći praznik i spomenik jednom glumcu može da bude upravo to da jedna scena ponese njegovo ime. Bata je to odavno zaslužio.” Dragan Bjelogrlić: „Ova scena je minimum onoga što Bata zaslužuje. Imao sam prilike da radim i glumim s njim i to smatram velikom privilegijom.” Branka Pujić: „Bata je glumac koji je imao jednu posebnu boju i bio toliko autentičan. Njegov duh je svakako s nama. Bio je sjajan glumac." Rada Đuričin: „Veličanstven glumac i kavaljer kao drug.”

Momčilo Bajagić: „Volim sve filmove u kojima je glumio, a gledao sam i mnoge njegove predstave. Bio je najveći glumac koga sam gledao uživo.” Irfan Mensur: „Batu pamtim kao svog prvog filmskog oca u filmu 'Čuvar plaže u zimskom periodu’. Osim toga, pamtim ga kao čoveka s kojim sam proveo najlepše trenutke van pozorišta, jer mi je pričao i učio me svemu.” Milan Karadžić: „Batu pamtim kao velikog glumca i divnog čoveka. Sećam se, kada smo radili predstavu 'Anđela’, Bata je, iako bolestan, došao na probu. Odgledao je do kraja, a onda je Mimi Karadžiću i Branimiru Brstini, koji su igrali dva bolesnika u postelji, foršpilovao i svaki detalj odigrao o tome kako se umire...”

pripremile: T. Mitrović, i M. Joksimović

Bata: O glumcima

„Svi veliki glumci koje sam upoznao, svi su stidljivi ljudi. Veliki glumac ne želi da bude agresivan, nego da deluje, on ne želi da bude nepromišljen, on želi da nađe pravu meru za ono što saopštava drugima. Kada ga život prepadne nečim neočekivanim, on se zbuni, ne snalazi se... A najčešće ima stida od drugoga kad drugi neko pretera. Sećam se da sam, kao dete, u pozorištu saginjao glavu kad neko viče a nema pokriće. I dan-danas spustim glavu, zastidim se... Jedan od najstidljivijih ljudi koje sam upoznao, to je Ljuba Tadić. Zoran je bio jako stidljiv čovek. Ljilja Krstić, Mira Stupica, Bora Todorović, da ne nabrajam dalje... Dragan Nikolić – strašno stidljiv čovek... (...) Nisam nikad osećao glumu kao strah, ali kao stid jesam... Komplikovano je to.”

(Iz knjige „Glumci govore” Feliksa Pašića. Izdavači: „Prometej” i „Sterijino pozorje”)

Povezane vesti: Otvaranje scene "Bata Stojković" na Zvezdari

Nastavak na Blic...