Izvor: B92, 18.Jan.2013, 18:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

B. Zejtlin: Zveri su moje Podzemlje

Mladi američki reditelj Ben Zejtlin održao je u okviru šestog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala “Kustendorf”, radionicu za studente i mlade autore, sa kojima je podelio iskustvo rada na filmu “Zveri južnih divljina” (Beasts of the Southern Wild).

Priča o šestogodišnjoj devojčici koja živi u zaboravljenoj, ali prkosnoj zajednici u rečnom rukavcu, u Luizijani, naoružana detinjim optimizmom i neskvakidašnjom maštom, pokušava da pomogne svom bolesnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocu i spasi njihov dom koji tone nakon velike oluje, privukla je veliku pažnju širom sveta.

Zejtlin je dobio nagradu “Camera d’Or” za najbolji debitantski film na Kanskom filmskom festivalu i Veliku nagradu žirija na filmskom festivalu Sandens.

Film ima tri nominacije za ovogodišnjeg Oskara - za najbolji film, režiju i glavnu žensku ulogu.

Tridesetogodišnji reditelj, o kome se već govori kao o sledećem velikom autoru svetske kinematografije, objasnio je da je prava priča njegovog filma “emocionalno putovanje kroz koje prolazi glavna junakinja”.

“Njena perspektiva je bila vodič kroz ceo film. U scenariju je bilo predviđeno da priču ispričamo iz perspektive deteta, a kada smo pronašli Kvevanženej Volis, bili smo sigurni da je to pravi način”, rekao je Zejtlin.

On je istakao da su za nekoliko meseci videli oko 2.000 devojčica, tražili su izvanrednu osobu, “čudo” i nijedna nije bila kao Volis. “Sva deca su bila fina i slatka, ali ona je imala karakter”, objasnio je Zejtlin. Kazao je da je bio prestravljen dok je snimao, ali da kada je video Volisovu na ekranu to mu je ulilo nadu da će ona izneti ceo film.

“Snimaš prvi film, u panici si, hoćeš da se ubiješ, misliš da je sve katastrofa, ništa ti ne polazi za rukom. Međutim, kada sam video nju na ekranu, shvatio sam koliko ona može da uradi ćutanjem, koliko u njenoj tišini ima emocija i to mi je dalo nadu da će ona nositi film”, ispričao je Zejtlin.

Na molbu studenata da im da savet kako treba raditi s najmlađima, on je rekao da sa decom reditelj mora da menja metode svakog dana, jer njima sve brzo dosadi. “Deca mnogo reaguju na atmosferu na setu i trudili smo se da je zaštitimo od tenzija i učinimo sve da je zabavimo. Imali smo stalno zabave, uvek mnogo hrane, a kada je ona trebalo da plače, morali su da plaču i svi članovi ekipe”, objasnio je Zejtlin.

On je naveo i da je scenario bio fleksibilan, ali su se trudili da tokom snimanja svaku situaciju posmatraju iz perspektive devojčice i razmišljali gde bi ona stavila kameru.

“Scene smo ponavljali od tri do osam puta i ponekad bi ona pre mene primetila da scena nije dobro snimljena i da moramo ispočetka”, dodao je reditelj.

On je ispričao i da je insistirao da životinje u filmu budu žive, a ne digitalno urađene, iako je to značilo da dresiraju vijetnamske prasiće.

Teško je ubedio producente da dozvole da film snimi na 16 mm traci, a ne digitalnom tehnologijom, uveren da je to odgovarajući format za film čija se radnja dešava u maloj zajdnici u Luizijani.

Film je inspirisan pozorišnim komadom Lusi Alibar iz koga su, kako je objasnio Zejtlin, sačuvani jezik i odnosi među ljudima - “duša”.

Zejtlin je pomenuo i film “Podzemlje” (Underground) Emira Kusturice koji ga je inspirisao da snimi “Zveri južnih divljina”.

“Inicijalni stimulans je bio da napravim svoj 'Underground', ali iz perspektive drugačije kulture”, istakao je Zejtlin.

Nastavak na B92...