Izvor: Politika, 24.Jan.2013, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arhitektura namenjena svima

„Leksikon arhitekture i umetničkog zanatstva” Slobodana Maldinija proglašen je najlepšom knjigom prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu

„Leksikonu arhitekture i umetničkog zanatstva”, Slobodana Maldinija, u izdanju „Službenog glasnika”, pripala je nagrada za grafički najlepše izvedenu knjigu na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.

Kao umetnost u kontekstu opšte kulture prikazana je posebno arhitektura na evropskom tlu, a potom i staroegipatska, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kineska, japanska, majanska i dr, kao i stilovi razvijeni pod uticajem kulturne tradicije Istoka.

Obrađeni su pojmovi, stilovi, tipovi građevina, nacionalni i regionalni pokreti i tendencije u arhitekturi, kao i pojmovi u srodnim naukama i naučnim disciplinama. Slobodan Maldini po obrazovanju arhitekta, specijalizirao je arhitekturu italijanske renesanse u Vičenci.

Dobitnik je više nagrada za arhitektonske projekte i učesnik je na brojnim izložbama, među kojima su najznačajnije: Bijenale  u Veneciji i Parizu 1985. kada se njegovo ime našlo u istom katalogu sa Zahom Hadid, Helmutom Janom, Normanom Fosterom. Napisao je više knjiga: „Senke bogova – deset ogleda o arhitekturi”, „Zimska priča”, „Projektovanje školskih zgrada i kapitalno delo „Enciklopedija arhitekture” (do sada objavljena četiri toma, a napisano sedam) koje teško da mogu da urade i institucije... U razgovoru za „Politiku” Maldini kaže:

–Tačno, „Leksikon arhitekture” je nagrađen, ali ovo nije jedina nagrada koju sam kao autor dobio na Sajmu, priznanje sam primio i 2004. za „Enciklopediju arhitekture”, za dva toma, kao kapitalni poduhvat, koju sam sam objavio i bio ujedno pisac i priređivač. „Enciklopedija arhitekture” je bila zaista obimno delo, sa više od 23.000 terminoloških jedinica, više od šest hiljada ilustracija, među njima četiri stotine ilustracija koje sam sam nacrtao. Taj poduhvat je potom inicirao ediciju „Enciklopedije arhitekture” koju sam nastavio, tomovi tri i četiri su štampani uz podršku Skupštine grada Beograda, dok za peti i šesti, kasnije i sedmi nisam imao sredstava i danas ih štampam na upit, kao digitalno izdanje. S obzirom na to da taj izdavački projekat nisam mogao da realizujem sam do kraja, obratio sam se „Službenom glasniku” za jednu skraćeno izdanje i tako je „Leksikon arhitekture” sada pred publikom – kaže Slobodan Maldini.

Naš sagovornik takođe ističe da je ovo bio ozbiljan poduhvat na polju izdavaštva, jer Leksikon na 500 strana, velikog formata, trostubačno predstavlja oko 1.900 terminoloških jedinica i isto toliko fotografija. A štampan je u tiražu od 2.000 primeraka.

– Karakteristično je da sam autor i teksta i dizajna, a istovremeno sam uradio i prelom knjige. To je rezultiralo kvalitetom u grafičkom smislu i zato je Leksikon i proglašen najlepšom knjigom sajma. Svaka strana je dizajnirana posebno, kao celina za sebe. Bio je to Sizifov posao – kaže Maldini.

Autor dodaje da je ovu knjigu osmislio tako da mogu da je čitaju svi, studenti, srednjoškolci, ljubitelji knjige i opšte kulture, a ne samo arhitekte. Jezik koji je primenjen usmeren je prema opšteobrazovnom kulturnom miljeu kod nas. Zanimljivo je da u Leksikonu mogu da se nađu odrednice, kao što su „duh mesta”, „gradovi utopije”, „idealan grad”, a Maldini to objašnjava ovako:

 – Potrudio sam se da unesem šire odrednice koje se ne nalaze često u svetskoj arhitekturi, kao što je „duh mesta”, a tu su i odrednice sa polja filozofije i šire kulture. Ali i praktične, povezane sa tehnikama izrade u scenografiji ili sa terminima iz oblasti proizvodnje nameštaja i industrijskog dizajna. Na jednostavan i jezgrovit način, jezikom svakome razumljivim približio sam arhitekturu široj publici. Uvrštena je i Raška, Moravska škola, srpska arhitektura u 20 veku.

Slobodan Maldini navodi da kao arhitekta sebe smatra najamnim radnikom. Ističe da stručne knjige nisu jedine koje je napisao, već ima i druge koje se mogu pročitati na internetu i nekomercijalne su, nastale iz dubljih poriva, koje je morao da iznese. Dodaje da nije odustao od objavljivanja „Enciklopedije arhitekture” u celosti, zbog koje je svojevremeno i kredit podigao da bi mogao jedan njen deo da objavi.

----------------------------------------------

Kad spomenik sruše bageri

Slobodan Maldini je sve čestitke dobio za jedan od svojih prvih velikih objekata predstavljen 1985. na Bijenalu arhitekture u Parizu. A potom je iste godine krenuo sa realizacijom tog dela, koje je trebalo da postane spomenički kompleks „Bratstvo Jedinstvo” u mestu Klina, na Kosovu, koji je srušen bagerima 1991.

–U policiji sam morao da obrazlažem koja je bila moja ideja da sagradim baš takav spomenik. Na kružnoj podlozi u Klini, postavio sam tri spomenika trougaone, kružne i kvadratne osnove. Optužili su me da je trougaoni zid bez krova srpski, jer se Srbi krste sa tri prsta i smatralo se da govori o pravoslavlju koje nema budućnosti. Četvorougaoni objekat sastavljen od četiri piramide smatran je katoličkim jer se oni krste sa četiri prsta i smatralo se da asocira na Albance katolike. Cilindrični objekat sa sedam prstenova, kao Vavilonska kula, predstavlja sedam republika, a smatrali su drugi da je sedma – Kosovo. Rekli su i da je ulaz u taj objekat okrenut ka Tirani. Međutim, kada sam kao mlad arhitekta radio spomenik, nisam razmišljao o tome na kojoj strani je Tirana. Niti sam takvu simboliku imao na umu – kaže arhitekta Maldini.

B. Lijeskić

objavljeno: 25.01.2013.
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga

Nastavak na Politika...