Izvor: Politika, 17.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ameri merkaju „Avala film”
Privatizacija našeg filmskog studija očekuje se narednih meseci, a zahteva da se obavi strateški, da obaveže kupca da ne menja delatnost
Džoel Montgomeri, predstavnik investicione kompanije „Saliport global servisis” i Dejvid Ladik, predsednik konsultantske agencije za film i TV „Fajsti”, razmatraju Srbiju kao lokaciju za osnivanje kompanije „Vestern film prodakšn” koja bi bila posvećena poboljšanju filmske produkcije u Srbiji. U proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šest meseci, ovaj investicioni konzorcijum sastao se sa predstavnicima naše vlasti i izrazio nameru da učestvuje u privatizaciji „Avala filma”, koja se očekuje narednih meseci, ali, kao i mnoge do sada, zahteva rešavanje imovinskih odnosa. To treba učiniti strateški, obavezujući investitore da ne menjaju delatnost preduzeća.
Američki investitori veruju da mogu da dovedu strane filmske ekipe u Srbiju, a u svoje reference ubrajaju značajna imena Holivuda poput Pitera Gubera, producenta „Kišnog čoveka” i „Niskih strasti” i bivšeg predsednika kompanija „Soni” i „Kolumbija”. Predsednik kompanije „Saliport” i vođa investicionog konzorcijuma Džon Deblazio organizovao je nedavni sastanak Roberta de Nira i predsednika Srbije Borisa Tadića u Njujorku.
– Bio je to važan sastanak, jer mnogi u Beogradu ne veruju da je moguće razviti filmsku industriju u Srbiji. Tim sastankom želeli smo da naglasimo da će filmski profesionalci doći ukoliko zajedno stvorimo neophodne kapacitete i moderne uslove poslovanja. Ne postoji razlog da Srbija ne uspe u tome, pogotovu što smo otvoreni i za razvoj srpske kinematografije. „Avala film” bi trebalo da bude motor daljeg razvoja ovdašnje produkcije, koprodukcija i uslužnih delatnosti. U dosadašnjim razgovorima, od taksista, do filmskih stvaralaca i predstavnika vlasti stekao sam utisak da svi veruju da je moguće oživeti „Avala film” kao studio koji će ponovo biti posvećen proizvodnji filmova, a ne da se na tim terenima podignu soliteri – uveren je Džoel Montgomeri u razgovoru za „Politiku”.
– Obnova „Avala filma” kao aktivnog filmskog studija podrazumeva pokretanje dodatnih aktivnosti oko studija, kao izgradnju hotela i drugih komercijalnih sadržaja koji bi bili povezani sa osnovnom, filmskom delatnošću. Naš glavni interes je filmska produkcija – precizira Mongomeri i ističe da buduća revitalizacija „Avale” ima tri preduslova: razumljive uslove privatizacije o čemu će odlučivati Agencija za privatizaciju, investicije kojima bi se renovirali studiji i kapaciteti i poreske i druge olakšice koje Srbija može da ponudi u odnosu na države u regionu.
– Teško je napraviti konkretnu ponudu dok sva tri uslova ne budu ispunjena – smatra naš sagovornik.
Prilikom nedavne posete Beogradu, Montgomerijev kolega Dejvid Ladik istakao je da „ukoliko filmske kompanije za istu količinu novca mogu da proizvedu više materijala za veliko platno, produkcije će doći u Srbiju”. Montgomeri i Ladik obratili su se u Beogradu kompaniji „Buz Alen Hamilton” koja pruža podršku razvoju filmske industrije u Srbiji kroz primenu USAID projekta za razvoj konkurentnosti, a u Americi su razgovarali sa filmskim studijima koji su se pozitivno izjasnili o reputaciji Jugoslavije u filmskoj industriji.
– Kadrovski potencijal i jevtiniji uslovi produkcije privlače producente. Cene su najvažnije, a moj fokus je upravo finansijski: da li je moguća investicija koja će učiniti Beograd konkurentnim, odnosno privlačnijim po ceni i uslovima snimanja – ocenjuje Montgomeri.
Američki investitori nameravaju da uspostave takozvano „kreativno udruženje” koje bi obuhvatalo filmsku i TV produkciju, postprodukciju i obradu, animaciju, specijalne efekte i produkciju elektronskih sadržaja. Naš sagovornik pozdravlja sve češći rad stranih filmskih ekipa u Srbiji, poput ekipe filma „Braća Blum” sa Rejčel Vajs i Edrijanom Brodijem, i odluku Ralfa Fajnsa da film „Koriolan” snima u Beogradu.
Ivan Aranđelović
----------------------------------------------
Više od pola veka tradicije
Studio „Avala film” osnovanje 1945. odlukom vlade FNRJ, a prvi film koji je samostalno nastao u njegovoj produkciji bio je „Slavica” Vjekoslava Afrića. Godine 1974. „Avala” je pripojena Centralnom filmskom studiju „Košutnjak”, a od početka devedesetih poslovala je u sklopu kompanije „Jugoeksport”. Do 2000. kada je samostalno proizvela poslednji film „Senke uspomena” Predraga Velinovića, u produkciji „Avala filma” nastalo je 400 dokumentarnih i 200 igranih filmova koje su režirali mnogi poznati reditelji SFRJ i Srbije i oko 120 koprodukcija sa stranim partnerima, u kojima su učestvovali poznati evropski i svetski autori i glumci.
[objavljeno: 18/12/2008]
