Izvor: Blic, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alo, mobilni, daj mi stabilni
Alo, mobilni, daj mi stabilni
U Wiesbadenu su uvedene nove telefonske centrale, pa u svojoj gajbi, baš kao u ofisu, možeš da imaš više linija na istom broju, iliti aparatu. Obrnem svoju prijateljicu, sa kojom sam do dolaska nove tehnologije, žvakala u cugu i po dva-tri sata. Kad, ona-će-meni, sačekaj molim te, imam nekog na drugoj liniji. A, taman sam zaustila da joj kažem nešto važno. Čekam, čekam…i u neko doba, eto ti nje. Ja u medjuvremenu zaboravila šta sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << počela da pričam, al srećom, vidim da ni nije upamtila, pa krenem tamo-neku bezveznu žvaku. Taman se zalaufam, prisetim se i gde-sam-ono-stala, kad opet - druga linija, koja je, po načinu na koji me ponovo otkači, mnogo bitnija od ove prve, zaključih. Ostadoh tako poluotvorenih usana - da čekam. A, na žici, ono čuveno – ciiiiiiiiiiiiin. Zatvorim usne i konstatujem kako imam blagi grč od zevanja u prazno. Promrdam levo-desno da otkočim njušku i u neko doba, eto ti nje. Krenem iznova neku idiotskuu temu, sve u nadi, da ću se u nekom trenutku setiti, šta-sam-ono-htela. I taman da mi klikne - kliknu njoj - ta famozna druga linija. Dok sam slušala ono - ciiiiiiiiiiiin, pa opet ciiiiiin i ciiiiiiiiiiiiiiin, toliko sam se koncentrisala da se setim priče zbog koje sam je pozvala, da sam upala u trans. Ne bih ja to ni znala, da me kojim slučajem, ta ista drugarica, nije pozvala sa svog, na moj mobilni i pitala, - šta je sa mnom!? Da li je umesno, da je nakon svega pitam – a, šta je sa njom! Ili da pitanje, ipak, postavim PTT-u!?
