Izvor: B92, 29.Feb.2016, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Al di Meola otvara ovogodišnji Nišvil
Al di Meola, jedan od sigurno najvećih gitarskih heroja današnjice, nastupiće sa svojim triom prve večeri 33. Niškog džez festivala Nišvil 2016, u četvrtak 11. avgusta.
Američki gitarista italijanskog porekla Al di Meola, koji je pod svojim imenom objavio preko 20 albuma, od kojih mnogi danas imaju kultni status, jedan je od pionira ne samo džez roka već i fuzije džeza i tradicionalnih muzičkih formi sa raznih meridijana – a najviše iz Španije i Latinske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Amerike. Kompozicija “Mediteranen Sundance” sa Di Meolinog albuma “Elegant Gypsy” iz 1977. godine na kojoj je kao gost nastupio čarobnjak flamenko gitare Pako de Lusija – smatra se manifestom fuzije džeza i španske tradicionalne muzike.
Rođen je u Nju Džersiju 1954. godine gde je, kako sam kaže, odrastao na muzici Elvisa Prislija, sastava Ventures, ali najveći uticaj da se ozbiljno posveti muzici, odnosno, gitari - na njega su ostavili Bitlsi. Zato njegov album iz 2013. godine “All Your Life - A Tribute To The Beatles”, snimljen u čuvenom studiju Ebi roud (u kojem su Bitlsi snimili neke od svojoh najboljih albuma), nikako ne treba smatrati uklapanjem u možda i pomodnu tradiciju da džezeri iznova i iznova, obrađuju pesme liverpulske četvorke i često posvećujući im i cele albume – već kao najiskrenije vraćanje sopstvenim muzičkim počecima i odavanje počasti svojim prvim idolima. “Tim albumom - kaže Di Meola - napravio sam pun krug u svojoj karijeri. U međuvremenu sam svirao mnogo različite muzike: džez, fjužn, eksperimentisao sa tangom, flamenkom, brazilskom, afričkom i bliskoistočnom muzikom.... ali Bitlse nikada nisam prestao da obožavam i frapantno je koliko njihova muzika i danas pokreće”. Kada je reč o džezu, Al ističe da su mu prvi uzori bili Tal Farlou i Keni Burel, ali kada je krajem šezdesetih otkrio jednog od pionira džez roka - Larija Korijela, počeo je da odlazi na sve njegove nastupe u Njujorku – i počeo da vežba i po više od osam sati dnevno. Interesantno je da je su se desetak godina kasnije upravo Al di Meola i Lari Korijel smenjivali na istoj poziciji u čuvenom Gitar triju u kojem su bili i Džon Maklohlin i Pako de Lusija. Godine 1971. Di Mela je upisao Berkli i počeo da svira u fjužn kvartetu koji je predvodio klavijaturista Bari Majls. Snimak jednog nastupa stigao je do Čika Korije, koji 1974. poziva tada devetnaestogodišnjeg Di Meolu da se pridruži fusion super grupi Return To Forever (u čijoj su postavi tada bili i Stenli Klark i Leni Vajt), što je praktično i lansiralo mladog gitaristu u žižu pažnje džez javnosti. Sa Return to Forever Di Meola je snimio tri albuma (od kojih je “No Mystery” iz 1975. godine dobio nagradu Gremi), da bi po prestanku rada grupe, sigurnim koracima otpočeo solo karijeru.
Početak osamdesetih na svetskoj sceni obeležio je i veliki uspeh super grupe “Gitar trio” u kojoj su uz Di Meolu bili Pako de Lusija i Džon Maklohlin. Koncerti ovog all stars trija bili su mesecima unapred rasprodati širom sveta, a prvi album “Friday Night in San Francisco” snimljen na koncertu, postao je pravi orijentir za mnoge buduće projekte i prodat u tiražu od preko dva miliona primeraka. Godine 1981. Di Meola je nakon četiri uzastopne titule koje su mu dodelili čitaoci magazina “Gitar plejer” - primljen i u “Kuću slavnih”. Svojevrsno priznanje bilo je i kada je 1985. godine, gitarista Stenli Džordan, koji je uneo revoluciju u način sviranja gitare pozvao upravo Di Meolu da producira debi album “Magic Touch”.
Al di Meola je podjednako uspešan i sa električnom i sa akustičnom gitarom, a na spisku imenasa kojima je snimao i nastupao su osim do sada pomenutih i: Džeko Pastorijus, Karlos Santana, Stiv Vinvud, Vejn Šorter, Toni Vilijams, Herbi Henkok, Žan-Lik Ponti, Jan Hamer, Entoni Džekson, Gonzalo Rubalkaba, Milton Našemento, Egberto Gismonti, Stivi Vonder, Les Pol, Džimi Pejdž, Stiv Vai, Frank Zapa, ali i Lučano Pavaroti, Pol Sajmon, Fil Kolins, klasični gitarista Manuel Barueko, Jutaka Kobajaši, Pino Danielee ...
Na poslednjem albumu “Elysium” (mesto savršene sreće)” Di Meola se kroz kompeltno autorski program ponovo okreće akustičnoj gitari, dok je svetska turneja u sklopu koje će nastupiti i na Nišvilu (u triju su i Peo Alfonsi – gitara i Peter Kasas – bubnjevi i udaraljke) nazvana “Elysium and More” a koncertni program osim novih kompozicija sadrži i kompozicije sa prethodnih albuma posvećenih Bitlsima i tango velikanu Astoru Piacoli, čija je muzika poslednjih dvadeset godina možda i najviše uticala na Di Meolu, ali i posvetu nedavno preminulom magu gitare i Di Meolinom velikom prijatelju Paku de Lusiji.
