Izvor: Blic, 31.Jan.2016, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aja Jung: Uspeh mi nisu oprostili
Nekadašnja balerina otvoreno za „Blic“ govori o tome zašto, i pored nesumnjivog uspeha manifestacije koju je osnovala i kojom rukovodi, i dalje ima puno onih koji je ne podržavaju i ne vole.
Aja, da vas pitam direktno, zašto imate toliko neprijatelja u beogradskoj kulturnoj čaršiji?
- Možda nemam mnogo istomišljenika, ali to je ono što život čini zanimljivijim. Vremena su teška, a u našoj avliji je podela na klanove i grupe oduvek bila izražena. Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niste deo ansambla, partije ili bar neke sekcije, predstoji vam trnovit put koji ni najsavremeniji uređaji za navigaciju ne mogu da predvide. Status solistkinje, svoja razmišljanja i stavove ne želim da menjam. Međutim, sladak osećaj slobode na sceni sazdan je isključivo od beskonačnog rada i discipline u baletskoj sali. Slobodu je moguće osvajati i kroz sopstvene projekte, ali treba znati da privatna inicijativa u okvirima umetničkih delatnosti u današnjoj Srbiji nije uvek poželjna i prihvaćena. Većina dežurnih kritičara uživa u redovnoj plati i nedodirljivom statusu umetnika, pa se posmatranje i analiza onih koji su se usudili na drskost da budu drugačiji pretvara u opsesiju. Biti na čelu festivala i fondacije koji se bave umetničkom igrom, a naročito ako su oba preduzeća uspešna i vidljiva, nije jednostavno. Svakim zamajcem se opasno odvajate od obale na kojoj družine i udruženja svim silama nastoje da stvari zadrže u maloj, svakojakvim bolestima i alergijama napunjenoj kutiji. Nepripadanje i uspeh su neoprostive kategorije.
Jedna od poslednjih stvari zbog kojih se deo kulturnog Beograda digao protiv vas je vaša odluka da na BFI ustanovite nagradu „Jovan Ćirilov“.
- Kulturni Beograd je aplaudirao ovoj inicijativi već na samom otvaranju prethodnog festivala u Sava centru. Neprekidno srećem ljude koji podržavaju ideju, a među njima su Jovanovi bliski prijatelji i saradnici, baš kao i najvernija publika Bitefa. Oni koji su bili protiv oglasili su se jer je trebalo opravdati uspavanost ili zaokupljenost svojim sopstvenim planovima, regionalnim povezivanjima i angažmanima kakvi se dogovaraju na račun i o trošku jednog festivala koji je nekada bio prepoznatljiv u celom svetu. U toj atmosferi, propuštene su i mnoge druge epizode i mogućnosti, ali to nije tema. Što se nagrade Beogradskog festivala igre tiče, ona svakako ostaje. Prvi laureat je Jirži Kilijan. Ne verujem da u svetu postoji bolji promoter novoustanovljene nagrade, pa je još veći izazov u odabiru sledećeg dobitnika. Umetnici koji svojom vizijom i hrabrošću menjaju pozorište i očekivanja publike, neumorni tragači za novim, treba da potvrde Jovanovu misiju.
Ćirilov se u svojim kolumnama u „Blicu“ vrlo pohvalno izražavao o BFI. Ipak Bitef je festival koji se neizostavno vezuje za njegovo ime, da li se slažete?
- To niko nije osporio, niti je nagrada Beogradskog festivala igre imala za cilj da umanji Jovanovu vezu i decenijski doprinos Bitefu. Pitanje za Bitef bi bilo šta posle Jovana, a ne da li je Jovan zaslužio da ga se u Srbiji ili svetu još poneko seti. Najlošije od svega zvuče interpretacije želja jer su se one mogle pravno i formalno zaštiti i sprovesti još za vreme njegovog života. Gde su tada bili zaštitari? I da li se neko nekada pobunio pri uvođenju glumačkih nagrada, kojih u Srbiji ima više nego glumaca? Jovan je bio moj prijatelj, jedan od inicijatora i najiskrenijih navijača Beogradskog festivala igre. Imali smo bezbroj zajedničkih tema. Nedostaje.
Puno je kritika na račun ministra kulture Ivana Tasovca. Da li ste vi zadovoljni saradnjom s njim i podrškom Ministarstva Festivalu?
- Za dobru saradnju, pre svega, važno je da festival osigura vrhunski program i profesionalnu realizaciju manifestacije. Smatram da su rezultati vidljivi i jasni, pa je nekako logično da nakon trinaest godina postoji i podrška domaćih institucija. Veliko je priznanje festivalu da se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, ali verujem da je ulaganje opravdano i da će podrška rasti u godinama koje dolaze. Očekujemo da se uključi i Grad Beograd.
Svedoci smo fantastičnih predstava i velikih produkcija u svetu. Kod nas kao da to izumire. Zašto je to tako?
- To ste vi rekli, a ja ću prećutati. Žao mi je što nemamo bolju produkciju, ali sve zavisi od ljudi koji vode ansamble. Iza uspešnog repertoara i velikih zvezda stoje uspešni direktori baleta. To su oni koji sude na svetskim baletskim takmičenjima, a ne u žirijima rijalitija koji slave amaterizam.
Vaš festival je iz godine u godinu rastao. Pa ipak, vi ste uvek kada smo razgovarali bili na ivici da dignete ruke od svega i odete na drugi kraj sveta. Da li je i danas slična situacija?
- Kada se osvrnem iza sebe, zadovoljna sam ostvarenim. Nije bilo lako, ali je veliki posao obavljen i vredelo bi sve to sačuvati. Ne mogu ipak a da ne poželim da živim u čistijem i bezbednijem gradu. Poželim zemlju u kojoj uzori nisu starlete i bitange, gde televizije ne služe takmičenjima u prostakluku i kiču, gde se tradicija poštuje, a osećaj za lepo uči i stiče. Svakodnevna su sudaranja mojih očekivanja i onoga što je ovde postalo stvarnost, pa je nekako normalno da pomišljam na odlazak. Nažalost, u tome nisam usamljena.
Stižu nam vrhunske predstave
- Možda zvuči neskromno, ali sve produkcije koji nam dolaze su vrhunske. Pitanje je više senzibiliteta i odabira gledalaca, ali kvalitet i aktuelnost neće izostati. Pomenuću samo Holandski plesni teatar, kompaniju Dimitrisa Papajoanua, Forsajt kompaniju ili neponovljivo uzbudljivu predstavu danske trupe Kristjana Ingimarsona. Londonski „Gardijan“ će prvi put pratiti ceo festival, kao i francuska TV5, milanski magazin „Danza e Danza“ i mnogi drugi.
