Izvor: Glas javnosti, 21.Okt.2010, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agata Kristi mrzela svog junaka Herkula Poaroa
LONDON - Agata Kristi nije mogla smisliti lik Herkula Poaroa koga je sama izmislila, ali je morala skoro do smrti da piše o njemu, jer su to tražili njeni izdavači, otkrio je sada unuk čuvene autorke krimića Metju Pričard.
Prema Ginisovoj "Knjizi rekorda", Agata Kristi je - sa više od milijardu prodatih knjiga - najprodavanija književnica svih vremena. Ispred nje su samo Biblija, koju su davno pisali muškarci, i Šekspir, dakle opet muškarac.
Kad je 1976. preminula >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u 85. godini, za sobom je ostavila "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Smrt na Nilu", "Deset malih crnaca"... Herkul Poaro se, između 1920. i 1975, pojavljuje u 33 njena romana i 51 noveli. Njen drugi najpopularniji lik, Mis Marpl, pojavljuje se u "samo" 12 romana i 20 novela.
Jedini Poaroov nedostatak je njegova - preterana dugovečnost: on se 1921. pojavljuje kao penzionisani član belgijske policije, što bi značilo da 1975, u vreme "Zavese", ima otprilike 130 godina, Agata sigurno nije ni sanjala da će je njen mali mudri Belgijanac nadživeti.
Spisateljica, međutim, nije osobito volela Herkula Poaroa. Već 30-ih godina prošlog veka, kada je Agata bila u svojim 40-im, postao joj je "nepodnošljiv", a u 60-im, kada je ona imala već više od 70, nazivala ga je "egocentričnim gmizavcem".
Verovatno je upravo zato 1930. stvorila gospođicu Marpl, staru usedelicu koja svugde zabada nos i svako malo naleti na neko umorstvo. Tu Džejn Marpl, za razliku od Poaroa, Agata je prilično volela, iako joj je posvetila gotovo triput manje romana. Zašto je bilo tako? Unuk Metju je pronašao celih 13 sati magnetofonskih traka sa pričom Agate Kristi o sebi i likovima koje je stvorila.
Bile su u prašnjavoj kutiji kad je on čistio ostavu u njenoj kući u Torkveju, mestu u Devonu koje je za nju bilo "najlepše na svetu". Trake su snimljene pre verovatno 40 godina, ali niko nije znao za njih, a sada je očigledno da je Agata na osnovu njih napisala autobiografiju koja je objavljena nakon njene smrti, 1977.
Na jednoj traci ona priča da gospođicu Marpl nije stvorila prema liku svoje bake, no da njih dve imaju najmanje jednu zajedničku stvar: mada su bile radosne osobe, uvek su očekivale najgore i sa zastrašujućom tačnošću se ispostavljalo da su bile u pravu.
Ipak, nije planirala da Džejn Marpl postane stalni lik u njenim knjigama i nije znala da će ona postati suparnica Poarou, ali je odmah odlučila: pedantni Poaro i džangrizljiva Marpl nikad se neće sresti! "Ljudi mi neprestano pišu i pitaju kada će se Džejn i Herkul sresti. No, zašto bi se sreli? Mislim da im se to uopšte ne bi svidelo. Poaro je potpuni egoist i ne bi mu se svidelo da mu neko zabada nos u posao, a naročito da mu stara usedelica nešto sugeriše", objasnila je Agata na snimku. Trake, nažalost, ne otkrivaju ništa o najmisterioznijem razdoblju Agatina života...
Imala je 24 godine kad se udala za pukovnika Arčibalda Kristija s kojim je pet godina kasnije, 1919, dobila jedino dete, kćer Rozalind Hiks. Sedam godina kasnije, međutim, doznala je da Arčibald ima ljubavnicu. Rekao joj je da želi razvod, a ona je 3. decembra 1926. nestala i 12 dana niko nije znao gde je, da li je uopšte živa.
Lekari su joj kasnije konstatovali amneziju, ali se sumnjalo da je doživela nervni slom, a javnost je reagovala uglavnom negativno, jer su mnogi verovali da je sve izmislila da bi podigla publicitet ili da bi se osvetila mužu.
Bilo šta da je istine, a nju je ona odnela u grob, više sreće nije imala ni s drugim brakom. Za arheologa Maksa Malovena, mlađeg od nje 14 godina, udala se 1930. U početku su bili srećni, ali ju je on kasnije varao sve češće. Ipak su ostali zajedno do njene smrti, da bi se on godinu kasnije, 1977, oženio svojom ljubavnicom barbarom parker.
Godinu pak pre svoje smrti, Agata Kristi se rešila svoje ipak najveće ljubavi - Herkula Poaroa. Ubila ga je u "Zavesi".
.jpg)
