Izvor: B92, 26.Avg.2012, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"50 nijansi" - vodič za ženomrsce?

Načelnica jedne sigurne kuće u Britaniji osudila je književnu trilogiju „50 nijansi" autorke EL Džejmsa kao „mizoginistički” priručnik koji šalje opasnu poruku.

„To je uputstvo za seksualno mučenje ranjivih mladih žena namenjeno nasilnim pojedincima”, kaže Kler Filipson direktorka dobrotvorne organizacije Wearside Women in Need za žrtve porodičnog nasilja.

Ona dodaje da je čekala da „se javi neka feministička ikona i ospe drvlje i kamenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po ovom mizoginističkom đubretu, ali niko nije progovorio” pa je ona osetila potrebu da podigne glas.

Knjige britanske autorke EL Džejms mesecima su svetski fenomen. One pričaju priču o seksualnom odnosu potčinjavanja i dominacije između mladog milijardera Kristijana Greja i nevine studentkinje kjniževnosti Anastazije Stil. Samo prvi deo romana, „50 nijansi siva” je najprodavanija knjiga u istoriji Britanije, a u svetu je premašila tiraž od 40 miliona.

„Generacije devojčica od 13 i 14 godina će slušati starije žene kako pričaju da je knjiga odlična pa će je i same pročitati i pomisliti kako je ono što tamo piše prihvatljivo”, kaže Filipsonova. „Mi kažemo - pročitajte je još jednom pažljivo i dobro razmislite ko je i kakav je taj muškarac Kristijan Grej. On je nasilnik koji se iživljava nad slabijim od sebe, nad neiskusnom osobom i nesigurnom u vezi sa svetom seksualnosti u koji je on uvodi, pričajući joj priče. A onda joj radi apsolutno užasne seksualne stvari... Postepeno pomera njene granice prihvatljivosti i predstavlja nasilje nad njom kao nešto normalno. To je razrađena mitologija da žene zapravo žele da budu povređene”.

Klinički psiholog Luiz Dikon misli da ove knjige ohrabruju nezdrave fantazije o opasnim i potencijalno emotivno nasilnim muškarcima. „Baš kao i serijal ‘Sumrak’, i ’50 nijansi’ je priča o opasnom muškarcu koji voli da kontroliše a koji se, navodno, usled ljubavi heroine pretvara u nežnog i voljenog partnera.

„Osobine kao što su ljubomora i posesivnost i potreba vašeg partnera da kontroliše svaki vaš korak i odluku su znaci emotivng zlostavljanja. Ovakve knjige - premda zabavne i uzbudljive za čitanje - veličaju te osobine i pogrešno predstavljaju takve muškarce kao strastvene, savršene ljubavnike umesto kao opasne nasilnike, što oni zapravo i jesu.

„Naročito je zabrinajvajuće što će mlade čitateljke dosta svojih nada i ideala o budućoj vezi zasnivati na onome što čitaju - a ovakve knjige tumače mušku kontrolu kao način da se osećate zaštićeno i viljeno, što uopšte nije slučaj. Opasna je zabluda da muškarci koji vole da kontrolišu mogu da se promene kada se zaljube. Seksualne fantazije su jedno a realnost nešto sasvim drugo”.

Čitav zaplet nosi „podsvesnu poruku” a to je klasična priča koja se provlači u slučajevima porodičnog nasilja - „da žena može da isceli ovog oštećenog muškarca ako ga voli dovoljno i ako trpi njegova sr..a on će postati bolji.

Ta poruka je toliko opasna”, ističe Kler Filips. „U ovom poslu sam 30 godina i šanse da popravite Kristijana Greja tako što ćete trpeti njegovo nasilje ne postoje; veća je verovatnoća da ćete završiti sa psihičkim traumama a možda i mrtve. Morate da okrene leđa Kristijanima ovoga sveta”.

Filipsova je organizovala i javno spaljivanje knjige 5. novembra, uz držanje opela Kristijanu Greju. „Neki nas nazivaju ludačama i fašistkinjama jer spaljujemo knjige, ali ja ne vidim išta sveto u tom štivu, samo đubre. Šta je legitimno u ovom vodiču za seksualno mučenje ranjivih mladih žena?”

Britanski izdavač knjige „Arrow" branio je trilogiju rečima da je to „delo romantične fikcije koje opisuje vezu između dvoje odraslih učesnika koji su na sve pristali”.

Bihejvioralni psiholog Džo Hemings se slaže s tim. „Po mom mišljenju, porodično nasilje nema nikakve veze sa seksualnom osom bola/zadovoljstva unutar jedne izmišljene ljubavne priče koja je zabavila milione žena” kaže ona.

„Zbunjuje me ideja da jednu suštinski ljubavnu priču između dve odrasle osobe povezujete sa fizičkim zlostavljanjem nekoga protiv njegove volje. Jedino što im je zajedničko je bol, ali jedan je posledica međusobnog sporazuma radi seksualnog zadovoljstva, a drugi je krajnje gnusno nasilje zlostavljača nad nevinom žrtvom”.

Mnoge punoletne osobe, kaže Hemingsova, „prilično dobro umeju da razaznaju šta je moralno prihvatljivo a šta nije. Da li će nas čitanje trilera u kome se dešava ubistvo naterati da i sami počinimo taj zločin? Ili da makar razmatramo tu mogućnost? Naravno da neće”.

Nastavak na B92...