Izvor: RTS, 23.Nov.2012, 15:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vršnjačko nasilje u porastu
Vršnjačko nasilje trpi gotovo svaki mališan, pokazalo je istraživanje koje je sprovelo udruženje "Korak Napred". Skoro devedesetpet odsto anketirane dece u četiri kruševačke škole kaže da je bilo izloženo vršnjačkom nasilju.
Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece i mladih "Korak Napred" sprovelo je anketu u četiri odnovne škole na području grada Kruševca koja je pokazala da je više od 95 odsto anketirane dece bilo izloženo nekom od oblika vršnjačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nasilja.
Vršnjačkim sukobima i nasilnoj komunikaciji jednako su sklona deca u gradskim baš kao i seoskim školama, a razlike nema ni među dečacima i devojčicama, pokazala je anketa među 229 đaka. Da je nasilje na svojevrstan način postalo stil ponašanja svedoči i podatak da je tek četvrtina ispitane dece znala da ga prepozna.
"Vršnjačko nasilje je kada se drugari međusobno vređaju, svađaju, tuku i nazivaju se pogrdnim imenima, maltretiraju jedni druge na elektronskom nivou, šalju poruke nedgovarajuće sadržine", kaže Milena, učenica sedmog razreda.
"Bio sam izložen vršnjačkom nasilju, ali to nije imalo neke veće posledice. Obično svađa krene oko nekih gluposti, recimo omiljene pesme i tada dođe do nasilja. Prvo krenemo da se udaramo, a kada dođe nastavnik ili nastavnica ponašamo se kao da se ništa nije desilo", kaže Ilija (13).
Anketa je pokazala da su dečaci i devojčice, učenici šestog, sedmog i osmog razreda, gradskih, prigradskih i seoskih škola podjednako žrtve, ali i nasilnici. Iako je više od 72 odsto anketiranih bilo svedok vršnjačkog nasilja, tek trećina ih je to i prijavila. Većina nije reagovala, jer nije želela da bude umešana u sukob, a 17 odsto dece to je odbilo da ih vršnjaci nebi smatrali "cinkarošima".
"Vršnjačko nasilje treba prijaviti razrednom starešini, psihologu, pedagogi, roditeljima, školskom policajcu, a možemo se i sa drugom posavetovati", kaže trinaestogodišnja Katarina.
Činjenicu da deca rado o problemima govore sa vršnjacima Udruženje "Korak napred" motivisalo je da kroz projekat "Medijacijom protiv vršnjačkog nasilja" organizuje obuku profesora i đaka za ovaj vid nenasilnog rešavanja sukoba.
Dragana Milojević, profesor razredne nastave OŠ "Vuk Karadžić" kaže da u ovoj školi Tim za zaštitu dece od vršnjačkog nasilja postoji već tri godine i da su u njega uključeni i profesori i učenici koji redovno pohađaju sve obuke i seminare iz ove oblasti.
"Medijacija je konstruktivan razgovor medijatora sa sukobljenim stranama u kojem strane u sukobu slušaju jedana drugu, pokušavaju da pronađu rešenje mirnim putem, na konstruktivan način, uz zadovoljstvo obe strane u sukobu. Međusobno rešavanje problema je veoma pozitivno zato što nastavnik nije uvek taj koji će reći da je nešto dobro ili loše, nego se deca sama uče jednoj veštini razgovora kako doći do pravog rešenja, a da niko ne bude povređen", kaže ona.
Šutnuti, udariti, ismevati, pretiti, gađati, opsovati samo su neki od oblika vršnjačkog nasilja koje je u anketi više od 82 odsto učenika izjavilo da povremeno čini. Mnogi će reći toga je bilo i ranije.
Radomir Jevtić, specijalista pedagog Udruženje "Korak napred" u Kruševcu kaže da se o nasilju danas više priča, što je dobro, ali ga i ima više, jer su njegovi pojavni oblici kod dece okrutniji i više izraženiji.
"Nekada se dešavalo koškanje koje se završavalo na koškanju. Međutim mi smo sada sve više svedoci da su deca spremna da jedno drugom nanesu što teže posledice bilo fizičke ili psihičke. Jedino rešenje za promenu ovakvog stanja je kontinuirano menjanje svesti, opšte uticanje na to da nasilničko ponašanje ne sme da postane uobičajeni obrazac ponašanja. Kad pogledamo deca su, nažalost, veoma izložena nasilju gde god se okrenu. Ima ga u filmovima, serijama, informativnom programu, u crtaćima koje gledaju i video igricama kojima se zabavljaju", kaže Jevtić.
Nasilničko ponašanje se, kažu, uči, jer ga deca usvajaju u svojoj sredini i prenose jedni na druge pa je odgovornost za njegovo suzbijanje pre svega na porodici, ali i čitavom društvu.
Udruženje "Korak napred" je, zbog toga, pokrenulo u Kruševcu inicijativu za formiranje koordinacionog tela za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja na lokalnom nivou. Sačinjavali bi ga predstavnici policije, pravosuđa, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, koji bi, zaključivanjem lokalnog protokola, utvrdili načine i postupke međusektorske saradnje na zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Pogledaj vesti o: Kruševac
