Izvor: Blic, 13.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća uspešna, a građani sve siromašniji
KRUŠEVAC - Kruševačka preduzeća, statistički gledano, beleže rast proizvodnje i više izvoze nego što uvoze. Ipak, Kruševljani nisu osetili blagodeti ovih uspeha, žive sve lošije, plate su manje od republičkog proseka, a čak i radnici najuspešnijih firmi strahuju od otkaza pošto je u poslednjih šest godina bez posla ostalo oko 10.000 ljudi.
U prvih deset meseci 2008. godine privreda Rasinskog okruga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zabeležila je izvoz od 257,19 miliona dolara, dok je u isto vreme uvezeno robe za oko 267,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 95,99 odsto, što je daleko iznad proseka. U istom periodu indeks industrijske proizvodnje bio je 105,7, a samo u oktobru 2008. godine čak 129,4. Ovakvi podaci bi delovali idilično da imaju uticaja na obične građana. Međutim, stvarnost je mnogo tamnija. Samo u prošloj godini u Kruševcu je bez posla ostalo oko 600 ljudi, čime se broj onih koji su ostali bez radnog mesta od 2002. godine povećao na skoro 10.000 osoba!
Radnicima „Trajala” produžen odmor
Oko 1.000 radnika „Trajala”, koji su u ponedeljak trebali da počnu da rade, biće na plaćenom odsustvu do 31. januara. Prema nezvaničnim informacijama, „Trajal” je izmirio dug za struju, ali pokretanje proizvodnje u svim pogonima nije moguće jer nema gasa. Pogoni u Dedini i Ćićevcu ne rade od 21. novembra, a u Parunovcu je potrošnja struje bila ograničena.
Da paradoks bude potpun, bez posla su ostajali radnici „Henkel Merime” i „Rubina”, firmi koje su veliki izvoznici, dok su zaposleni u „Trajal korporaciji”, koja takođe ima dobre statističke pokazatelje, u dva navrata štrajkovali zbog niskih i neredovnih zarada.
- Sumnjam u statističke podatke jer od bivših kolega dobijam drugačije informacije! U „Rubinu” je nekada bilo 1.150 zaposlenih, a sada samo 360. Mi koji smo otišli, a nemamo uslov za penziju, snalazimo se kako znamo i umemo. Meni je potrebno još pet godina do penzije, ako je dočekam. Samohrana sam majka, a dvoje studenata izdržavam tako što pozajmljujem, mada više nemam od koga, jer su i drugi u teškoj situaciji. U mom komšiluku ima porodica gde su i muž i žena radili u „Župi”. Njihova deca su morala da napuste fakultet jer nije imao ko da ih finansira. Stanje je svakim danom sve gore i gore, a statistika ne puni tanjir - priča Ljiljana Milosavljević, bivša radnica kruševačkog „Rubina”.
Prosečna zarada zaposlenih u Kruševcu u novembru je iznosila 29.444 dinara i po tome je ovaj grad na 59. mestu u Srbiji, mada ogromna većina, oko 25.000 ljudi, mesečno zaradi tek oko 20.000 dinara, a neki ni toliko.
- Čitam u novinama da je prosečna plata u Kruševcu oko 29.000 dinara. Jedini je problem što ja taj novac zaradim za dva meseca. Koliko ja znam, dobre plate imaju samo oni koji rade u opštini, javnim preduzećima i državnim institucijama, eventualno oni koji su ostali u FAM-u i „Henkel Merimi”. Komšija koji radi u „Trajalu” prima 21.000 i to u dva dela. Moja deca jedu pasulj, nečija meso, a u proseku svi jedemo pasulj sa mesom - kaže prodavačica u trafici Jelica Simonović.
U sindikatu smatraju da su statistika i život u raskoraku.
- Kada pogledate sve te silne statističke podatke, to deluje jako lepo, ali njih ne prati i poboljšanje materijalno-socijalnog položaja radnika. Naprotiv, situacija je sve lošija jer svakodnevno ljudi ostaju bez posla. Pozitivni statistički pokazatelji i otpuštanje radnika nikako ne idu jedno sa drugim. Logično bi bilo da se otvaraju nova radna mesta, što u Kruševcu nije slučaj. Plašim se da će biti još gore bez obzira na to šta nam se servira kroz statistiku - smatra Milenko Mihajlović, predsednik Veća saveza sindikata u Kruševcu.
