Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapušteni raj nadomak prestonice na Trešnji
Nekada luksuzna vikend baza socijalističkih direktora i političara srednjeg ranga, a danas jedno od mnogih zaboravljenih izletišta, koja zbog osiromašene gradske kase i nezainteresovanosti finansijera, čeka neke bolje dane
Iz Beograda preko Trošarine starim putem za Kragujevac, prođu se sva ona avalska načičkana naselja, i negde na tridesetak kilometara od prestonice, ukoliko se ne promaši, jer i nije vidljivo, sa leve strane puta je skretanje za Trešnju. Nekada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << luksuzna vikend baza socijalističkih direktora i političara srednjeg ranga, a danas samo jedno od mnogih zapuštenih beogradskih izletišta, koja zbog osiromašene gradske kase i nezainteresovanosti finansijera, čekaka neke bolje dane.
Biser naselja je jezerce ispod puta, opasano s jedne strane četinarima, a s druge gustom hrastovom šumom. Ovo parče raja, dugačko 150 i široko oko 30 metara, od zaborava će sačuvati antologijska scena Đenkine kupačice sa Sekom Sabljić i Borom Todorovićem, protagonistima filma „Maratonci trče počasni krug”. Na samoj obali jezera su ostaci nekada luksuznog hotela od koga su svi digli ruke još devedesetih godina prošlog veka. U neposrednoj blizini su i dva izvora koji se zbog nemara ni ne vide.
Zaljubljenike u prirodu ništa ne može da zaustavi. Izletnici, pecaroši, gurmani dolaze u velikom broju. Radnim danima ih nema mnogo, ali zato praznicima i vikendom zna da bude prilično gusto i bučno.
– Ima i rakova, a to je najbolji znak da je voda čista – kaže pecaroš Miodrag Mića Bošnjaković iz Ivanče.
Može ovde da se upeca bela riba, a i poneki šaran. Jezero povremeno poribljavaju meštani iz okolnih sela, o svom trošku, da bi mogli da uživaju u omiljenom hobiju, pa makar ulov ponekad završio i u – kućnom akvarijumu.
Kada se uzanim jednosmernim putem od urušenog hotela krene nazad prema avalskom putu, nailazi se na ograđeno lovište, pa na privremeno stovarište, na kom radnici „Srbijašuma” posle redovne godišnje seče slažu hrastove balvane.
– Pored uobičajene divljači za ovaj kraj, ovde može da se naiđe i na muflona ili jelena lopatara – kaže šumar Goran Marković.
Odmah iznad jezera i lovišta smestilo se poznato vikend naselje Trešnja. Duž asfaltiranog vijugavog puta naređane su kuće, podignute na placevima koji su uglavnom desetak ari. Neke su ulickane i održavane, ali ima i oronulih, zapuštenih o kojima godinama niko ne vodi računa.
Vojislav Bajić, sedamdesetdevetogodišnji Novobeograđanin, poreklom iz Berana, može da se pohvali sa jednim od najsređenijih placeva i najživopisnijih voćnjaka na ovom potezu.
– Najveća mana celog kraja je to što nema vode. Kopali su ljudi bunare, ali džabe. Ipak, može se i ovako, lepo je, uvek malo pirka vetrić, prijatno za život. Supruga i ja u grad odlazimo samo zimi, ostatak godine provodimo ovde – priča penzionisani zastavnik, uvek rad da ugosti slučajne ili unapred najavljene goste.
A iznad njegove kuće je granica. Tu se sreću dve beogradske opštine – Voždovac i Sopot. A odatle lokalni put se uliva ponovo u magistralu Beograd – Kragujevac. I sa druge strane glavnog druma je vikend naselje. Za mnoge porodice to je i mesto stalnog prebivališta. Ima prodavnica, u blizini je i autobusko stajalište linije 408.
Ljubitelji ugostiteljskih objekata žale se što u neposrednoj blizini nema kafana. Prvi restoran je „Seka”. Smešten u dubokoj hladovini drveća, odmah uz avalski put, izgrađen u etno-stilu, „Seka” je gotovo nezaobilazna stanica za sve koji ovuda krstare željni uživanja u prirodi i dobrom zalogaju.
– Pečenje, meso na roštilju, čorbe, gulaši, a uz sve to domaći hleb ispod sača – nabraja šta sve može da se proba u njegovom restoranu vlasnik Siniša Kalem, Mostarac u srcu Šumadije.
Ne skriva Siniša da u „Seku” znaju da svrate mnoge poznate ličnosti. Nedavno je, kaže, bila naša glumica Seka Sabljić, kojoj će ovaj kraj svakako ostati u lepoj uspomeni. A danas neki novi maratonci trče počasni krug oko jezera, čekajući da se nadležni konačno sete ovog beogradskog izletišta.
Milan Janković
objavljeno: 19.08.2013.
