Izvor: RTS, 25.Feb.2019, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadruge - šansa za razvoj gružanskih sela
Konkurs za razvoj zadrugarstva, kao jedne od podsticajnih mera za obnovu srpskog sela, biće objavljen na proleće. O savremenom zadrugarstvu u našoj zemlji razgovaralo se na konferenciji u Kniću koja je organizovana u saradnji sa Pravnim, Ekonomskim i Agronomskim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu.
Proizvodnja i prerada na imanju porodice Spakić, koja se bavi proizvodnjom kupusa - od semena i sadnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do kiseljenja - jedan je od pozitivnih primera zaokružene proizvodnje. Dobitnici su podsticajnih sredstava za razvoj zadrugarstva.
„Kad smo počinjali bilo je nekih 150-200 tona, sad smo 2000 tona izvezli. To je za ponos i državi, a ne samo za naš gružanski kraj”, kaže Dragan Spakić, iz Zadruge „Poljoflora" u Kusovcu.
Knić je opština sa najvećim brojem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Šumadiji, čak 4.000. Uz klimatske pogodnosti, podrška stručnjaka i mogućnosti navodnjavanja doprineli su stvaranju povoljnih uslova za proizvodnju kvalitetnih proizvoda, i šansu za plasman na domaće i inostrana tržišta.
„Mi smo u drugoj polovini 2018. godine kao partneri sa opštinom Knić već uradili jedan projekat znači kompletnu aplikaciju smo završili, a to je podsticaj mladih bračnih parova da ostanu na selu u smislu mehanizacije, stočarstva i svega ostalog”, navodi dr Petar Veselinović, redovni professor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
„Ono što čujemo i naučimo, primenimo sa ovim gazdinstvima da bismo proizveli kvalitet da imamo količine, da taj kvalitet što bolje zapakujemo, zaštitimo brendiramo da izađemo ne samo na srpsko tržište već i van granica Srbije”, navodi Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić.
Namera je da se, uz pomoć Ministarstva i stručnjaka sa univerziteta uradi što više projekata za razvoj sela.
„Zadruga bi trebalo, u stvari, da bude ta koja će omogućiti da se ono što naši poljoprivredni proizvođači proizvedu isigurno i plasira bilo na domaće bilo na svetsko tržište”, smatra Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog okruga.
„Ako imamo zadrugu u ruralnim sredinama ona će pokušati da zadrži mlade, jer to je i jedno novoformirano radno mesto imaće mogućnost da proizvdu i da prerade te svoje proizvode”, kaže Darko Božić iz Ministarstva poljoprivrede.
Očekivanja Ministarstva poljoprivrede su da će na kraju 2019. godine u Srbiji biti formirano još 500 zadruga.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
