Izvor: Politika, 29.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbao sam i preskakanje rupa
I nepismeni knjaz znao je ono što ovi političari 21. veka zaboravljaju: u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici, moralo se imati i valjan orkestar, kaže kompozitor Zoran Hristić
Jedna nagrada za životno delo, „Izuzetni Zlatni beočug” uručen nedavno, u Narodnom pozorištu, kompozitoru Zoranu Hristiću, povela nas je u ovu malu šetnju kroz delo koje „teče”. Za koji dan, 5. maja, lepo će se to videti, i još glasnije čuti, u Kragujevcu, gde se poznati beogradski umetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izmestio na neko vreme, zbog, kako reče, više muzike i više mira. Napominje još: „Mi kompozitori, kao i slikari, i još neki umetnici praktično nikad ne idemo u penziju. Dok ima snage – radi se!”
Povodom pomenute nagrade laureat kaže:
– Iako rođeni Beograđanin, sa rodnim gradom dosad nisam imao iskustava ovakve vrste. Dvaput sam dobio, u Novom Sadu, Sterijinu nagradu, a isto toliko i Arena, nekad u Puli. Prijatno sam se iznenadio kada me se i rodni grad setio. Ne bih da širim priču zašto nije ranije. Reći ću samo: Čovek se ne bori protiv rupe na putu, već protiv onih koji su te rupe iskopali. I morao sam da se vežbam u preskakanju tih rupa i sa dosta prezira govorio sam o tome, obično setivši se svoga prijatelja vajara Nebojše Mitrića, koji je jednom izjavio da je mnogo stvarao, da mu je život bio lep i da je prošao srećno – bez nagrada. Ali, od svega važnije je: ostale su njegove divne skulpture, Mokranjca i druge.
Najavljeni koncert u Kragujevcu dođe skoro kao nekakva naručena svečanost za Zorana Hristića. A nije. Samo je plod njegovog bavljenja stvarima muzičkim u ovom gradu. Takvim događajem on pokušava i da doprinese obnavljanju jednog dobrog, i jedinog, a privremeno ukinutog, orkestra – „Šlezinger”. Podseća kako je i nepismeni knjaz znao ono što ovi političari 21. veka zaboravljaju: u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici, moralo se imati i valjan orkestar, a bio je to Knjaževska banda, koju je osnovao Jozef Šlezinger. Danas Kragujevac, doduše, ima Kamernu bandu za koju muziku upravo piše Zoran Hristić, a toplo ih preporučuje i svojim kolegama. Reč je o četiri odlične, lepe muzičarke, neobičnog sastava (klavir, violina, flauta, glas), koje neguju autohtoni zvuk, ono što pripada muzičkoj tradiciji ovog naroda.
Šta se Beograda tiče, Hristić kaže da sprema nešto za pozorište. Te njegove muzike bilo je zaista poprilično, u više od stotinu predstava, ali je danas tu saradnju sveo samo na dva rediteljska imena – Egon Savin i Kokan Mladenović. Reče nam i kako posle našeg razgovora žuri na jedan malo drugačiji – poslovne prirode. Za kompozitora to pre svega znači pisanje neke nove muzike. Čujemo samo da je to u vezi s obeležavanjem 50 godina od Nobelove nagrade Ivi Andriću, i da je reč o događaju koji će se, u junu, održati u Višegradu.
Kad smo posle dva, tri sata, znatiželje radi – te profesionalne deformacije, pozvali Zorana Hristića i pitali za „poslove” nove, kaže nam da će pisati muziku za taj događaj. Biće to muzika horska na stihove Milovana Vitezovića u slavu Andrića. I, pročitao nam je neke „baš zgodne”: „Ćuprijom na Drini, stopu po stopu, zadivio svet, prošao Evropu”.
M. Šehović
-----------------------------------------------------------
U krugu novih „trola”
Kako on vidi muzičku sliku Beograda danas, upitali smo. On nam odgovara kroz konkretne primere:
– Što se muzičke situacije tiče, mislim da je ovo jedno dobrano živo mesto. Posebno bih hteo da istaknem Beogradsku filharmoniju, koja je postala orkestar visokog nivoa i visokih kriterijuma, sa dobrim gostima i programima, sa dobrim rukovođenjem i marketingom.
Ovih dana, da i to kažem, ja koji nisam nikakav operoljubac, koga su i u Milanu, što bi se reklo, motkom terali u Skalu, prisustvovao sam izvanrednoj operskoj premijeri u Narodnom pozorištu. Dabome, to je predstava „Zaljubljen u tri narandže” Sergeja Prokofjeva, u režiji Jiržija Mencla, koja je za mene veliki muzički događaj. Neki počinju da shvataju da Narodno pozorište ne sme da bude jedna okamenjena institucija, u kojoj se zna samo za famozni krug dvojke. Zaboravlja se da dolazi neki mladi svet, sa energijom na nekim novim trolama. I njihovi krugovi su malo veći.
objavljeno: 30.04.2011
