Izvor: Blic, 24.Jan.2012, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumadijski Arapin naučio Palestince da pripremaju prebranac
Kada je pre 45 godina seo u voz i krenuo na dalek put u Evropu, Arapin Talal Elzika nije mogao ni da sanja da će jednog dana postati Šumadinac. U Jordanu se pozdravio sa porodicom, i pošao u Jugoslaviju da studira. U Kragujevcu je našao novi dom, prijatelje, zaljubio se, oženio... Danas je konzul Republike Palestine u Srbiji, ima ženu, dvoje dece, unuče. U njegovoj kući u Kragujevcu ravnopravno žive dve vere - islam i pravoslavlje.
Pre mesec dana je vodio vladiku šumadijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jovana i gradonačelnika u Jerihon, na svetu zemlju, gde je potpisana povelja o bratimljenju dva grada. U Palestinu je, ušao sa srpskim pasošem.
- Moja zemlja, Palestina, 1948. godine podeljena je na dva dela, i odmah su UN priznale Izrael. Tako je počela muka moje familije, koja je bukvalno morala da se iseli iz sela Džimzo, kod Jafe, na drugu obalu, u Jordan.
Tamo sam završio školu, i gimnaziju, ali sam na maturi pao iz hemije. Tada smo čuli da u Jugoslaviji nije potrebna matura da se upiše fakultet. Zato me otac pošalje, sa još jednim drugarom, za Evropu. Stigao sam u Beograd, bilo je rano jutro. Ja znam engleski jezik, ali me niko ne razume. Lutam ceo dan, ni u prodavnici ne mogu da se snađem...
Stipendije za studente
Grad Kragujevac je poklonio tri stipendije za studente iz Palestine koji će od ove godine početi da studiraju neki od kragujevačkih fakulteta. Kako tvrdi Talal, konzul Palestine, fakulteti u svim bivšim republikama SFRJ su jako cenjeni i kvalitetni. Oni koji su ih završili su prestižni lekari, pravnici, inženjeri, pa čak i ministri u arapskim zemljama. Osnovano je i udruženje jugoslovenskih diplomaca, čiji članovi svakoga ko dođe iz Srbije ili neke druge "bratske republike”, dočekaju kao najboljeg prijatelja.
Rešim da se odmah vratim. Ali, moj drug se pojavi kasno u noć, i kaže da je našao zemljake koji su tu već dve godine. Nađemo stan, počnemo da učimo jezik. Za četiri meseca sam govorio srpski odlično. Posle toga sam otišao u Kragujevac, da upišem Mašinski fakultet... Više se nisam selio - priča Talal.
U centru Šumadije je konzul arapske države našao drugu domovinu. Ne slučajno, kako sam kaže, nego zbog ljudi koji su ga prihvatili kao sina. Živeo je kao podstanar u tri kuće, i svi su ga voleli, brinuli o njemu. On ih pamti i poštuje i danas.
- Živeo sam kao podstanar i kada sam upoznao svoju ženu, Gordanu. Meni se u Jordanu ženio brat, i on je tražio da mu donesem svadbeno odelo. A Gocin otac je živeo u komšiluku, bio je vrhunski šnajder. Odem ja kod njega, donesem štof, mere koje sam dobio poštom.
On sašije odelo, i bude kao saliveno kada sam ga odneo bratu. Vratio sam se posle 15 dana, i tada je Gordana došla da mi donese neku poštu. Tako smo se upoznali i zavoleli. Imamo sina i ćerku, i unuče - kaže Talal Elzika, koji je radio par godina u fabrici oružja u Kragujevcu, i 25 godina kao predstavnik strane avio-kompanije.
Dok Gordana kuva pravu arapsku kafu, i služi sveže urme, nalik šljivama, koje su upravo stigle iz Palestine, njen suprug donosi kolače. Sve je neobično, ali ukusno.
- U našoj kući se jedu uglavnom arapska jela, jer su moja tašta, pa žena, a sada i kći naučile da spremaju hranu koja ima puno povrća. Ali, uspeo sam da zarazim i moju familiju u Jordanu i Palestini sa srpskim jelima, za koja nisu nikada čuli. Kada su probali prebranac, nisu prestali da ga spremaju.
