Izvor: Politika, 04.Jan.2012, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećana zemlja je u „Havani” kod Vranja
Traganje za prizorima nabujalog života ne iziskuje odlazak u daleki svet, veruje umetnički fotograf Marko Stamatović iz Kragujevca, specijalni gost Foruma UN Alijanse civilizacija u Kataru
Doha – Plaćeni safari u Arabijskoj pustinji, ili predavanje o fotografiji – umetnički fotograf Marko Stamatović (34) iz Kragujevca, krajem decembra u Dohi, glavnom gradu Katara, nije imao veliku dilemu.
Zalazak sunca nad pustinjskim morem Kor al Daid uz granicu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saudijskom Arabijom, ekstremnu vožnju džipovima po dinama, večeru u beduinskom šatoru… Marko je zamenio za foto-radionicu Krisa Rainsa, čuvenog fotografa američkog magazina „Nacionalna geografija”, na 4. Forumu UN Alijanse civilizacija u katarskoj prestonici.
„Želim da učim od majstora”, prelomio je Stamatović, dobitnik UN nagrade za fotografiju 2011, za sliku nasmejanog romskog klinčeta iz Gornje Varoši u Vranju.
Poslednji dan Foruma i veče pre dileme „pustinja ili intelektualna radionica?” srpski fotograf, čije slike stoje u američkom Smitsonijan muzeju, proveo je u Suk Vakifu, kvazistarinskom pazaru prebogate Dohe.
Pijaca pastelno ofarbanih pilića, tezge sa vunenim ženskim ogrtačima za zimu u pustinji, magacin začina pun džakova sa cimetom, kardamonom, korijanderom, galerija drvenih ribarskih čamaca „dau”, deo su zbirke Markovih sećanja sa njegovog prvog velikog putovanja u svet. Ipak, majstor koji dubi trbuh starinskog arapskog instrumenta „ud”, u malenoj radnji na jednom ćošku Suk Vakiha, uspeo je da zadivi Marka Stamatovića, osnivača prvog festivala umetničke fotografije u Srbiji „Fotorama” i specijalnog gosta UN Foruma u Dohi.
Dečak sa tužnim očima
Marko Stamatović
– Život je vrtlog osećanja koja fotograf ponekad uspe da uhvati, iškljoca, ovekoveči. Lakše je kada može da se putuje, ali bogatstvo života prepoznajem i u zabitim selima Srbije, među velegradskim reperima, u Gornjoj Varoši kod Vranja. U tom većinom romskom naselju gde sam slučajno došao maja 2010. stanovnici i nisu bili oduševljeni što vide nekog sa fotoaparatom u ruci – priča za naš list Stamatović koji je, ipak, uspeo sam da zadobije njihovo poverenje.
– Ispostavilo se da su vrlo prijatni ljudi. Naselje stvarno liči na Havanu: prelepe stare fasade raznih boja, puno starih a očuvanih automobila i pune ulice interesantnih ljudi koji sede ispred kuća i druže se, uz šah i razgovor, dakle obećana zemlja za fotografa. U jednom sokačetu vranjske „Havane” slučajno sam tad susreo nasmejanog dečaka kome su tek izašla dva zubića. Podsetio me je na mog dvogodišnjeg sina Ognjena, kome su tada upravo počeli da izlaze zubići. Dečkić iz Vranja je u trenutku kada sam polazio raširio ruke i krenuo da me zagrli. Uspeo sam da napravim nekoliko snimaka koji su mi promenili život, i doveli me ovde u Dohu, u svet o kome nisam ni sanjao – iskren je Stamatović.
Samo za tebe
Marko Stamatović
Diplomac primenjenih umetnosti, fotograf koji pravi veoma složene fotoaparate, profesor likovne umetnosti u osnovnoj školi u Kragujevcu, nekadašnji reprezentativac u kendu, karateu i jedriličarstvu... Marko Stamatović ima velike planove u sledećih šest godina.
– Zacrtao sam sebi da se do četrdesete godine vinem u vrh svetske fotografije, da objavim fotoreportažu u američkoj „Nacionalnoj geografiji”, ustalim festival umetničke fotografije „Fotorama”, izlažem u zemlji i napolju... Moj jedini plan je, u stvari, da napredujem što više mogu, stvorim što kvalitetnije fotografije, a sve ostalo će doći samo po sebi – najavljuje, prohladne decembarske noći u Dohi, ovaj majstor fotografije čije vreme tek dolazi.
----------------------------------------------
Nađi gas i izmeni život
Pronalazak gasa krajem 20. veka iz korena je izmenio život starosedelaca majušnog poluostrva na zapadnoj obali Persijskog zaliva. Dojučerašnji lovci na bisere i ribolovci, preko noći su postali globalna energo-elita. Od početka milenijuma, Doha je na dve obale zaliva duž koga se pruža prestonica (1,3 miliona stanovnika) izgradila dva svoja obličja. Na istočnoj obali gradskog zaliva – osam kilometara dugu aveniju ekstremno modernih poslovnih zdanja. Na onoj drugoj, urbanisti vodećeg svetskog izvoznika tečnog gasa sravnili su staru pijacu i podigli „stojeću pijacu” Suk Vakif koja sve brojnije strane posetioce treba da podseti na starovekovne islamske bazare od Maroka do Mongolije.
Tanja Vujić
objavljeno: 04.01.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
