Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlja deponija pretvorena u zelenu oazu
Eko-park u kragujevačkom naselju Ilina voda nikao je bukvalno iz đubreta, zahvaljujući Slađanu Rakiću i njegovim prijateljima
Kragujevac – Pre nego što su žitelji Iline vode zasukali rukave, kroz zapušteni deo ovog naselja na periferiji grada moglo se proći samo dvema uskim stazama koje su, kao u nekom tunelu, bile zasvođene korovom i trnjem. U travuljini visokoj i do četiri metra bilo je svakojakog loma i đubreta, od automobilskih školjki, zarđalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veš-mašina i bojlera, do starih guma i građevinskog šuta. Tako je park ovdašnjeg trgovca Svetozara Andrejevića, koji je 1895. godine deo svog svog imanja zaveštao Kragujevcu i Kragujevčanima, izgledao sve do 1997, kada je Slađan Rakić, svojevremeno predsednik Mesne zajednice Ilina voda, okupio komšiluk.
– Svi su se odazvali, ali travuljine i đubreta je bilo toliko da smo mesecima morali da sređujemo kako bi se videlo da smo uopšte nešto radili. Ipak, bili smo presrećni, jer je jedna divlja deponija dobijala obrise zelene oaze na koju je, nadam se, danas ponosan ceo grad – priča Rakić, osnivač udruženja građana „Eko-park Ilina voda“ koje danas okuplja brojne zaljubljenike u prirodu.
Entuzijazam pojedinaca pretvorio se u zajedničku akciju. Svako je dao svoj doprinos, bilo da je kosio travu, popločavao staze, betonirao dečija i sportska igrališta. To je bio početak koji će ostati upamćen i po nesebičnom angažovanju Rakićevih prijatelja. Mnogi od njih već petnaest godina pomažu opremanje jedne od najuređenijih zelenih površina u Kragujevcu.
– Ako bih hteo da pomenem svakog pojedinačno, vi biste, onda, mogli da napišete ne jedan tekst, već roman. Zato neću nikog izdvajati, samo ću reći da smo sve uradili bez ijednog dinara. Novčana pomoć je počela da stiže tek kasnije – kaže naš sagovornik, navodeći da lokalna samouprava godišnje izdvaja skromnih 125.000 dinara za održavanje mašina i po 8.000 za pedesetak korisnika socijalne pomoći koji radeći u eko-parku izdržavaju svoje porodice.
Iz godine u godinu, park je postajao lepši i bogatiji. Nedavno je napravljena teretana na otvorenom, posle toga i botanička bašta, a pravu atrakciju za sve veći broj mladih posetilaca predstavlja mali zoološki vrt, formiran uz pomoć beogradskog i palićkog zoo-vrta.
Konji, ovce, zečevi, srne, guske, patke, fazani, paunovi i magarac Mika šetaju slobodno, osim kada je zima, kada na miru brste svoju porciju sena u toplim štalama i ušuškanim kavezima.
– Prošle godine smo ugostili nekoliko ekskurzija. Osnovci iz drugih gradova su došli da vide naše malo čudo, a posetili su nas i studenti iz inostranstva – s ponosom ističe Rakić, napominjući da njegovo udruženje još nije reklo poslednju reč.
Naime, u planu je izgradnja malog jezera na dnu parka, koji će se puniti vodom iz veštačkog potočića sa kamenim kaskadama, duž kojeg je postavljeno nekoliko fontana. Otvoreno ognjište sa etno-kućom je skoro gotovo, a celom parku posebnu draž daju čudesne skulpture kragujevačkog umetnika Milovana Pavlovića Mipe, od kojih je najpoznatija ona pod nazivom „Vaskrs“. U pitanju je veliko metalno jaje, visine tri metra.
– Osim tradicionalne proslave Vaskrsa, razmišljamo da ovde u parku organizujemo još neke manifestacije. Možda skup narodnih stvaralaca, onih koji se još bave starim zanatima ili, možda, neko takmičenje u pripremanju tradicionalnih srpskih jela – kaže Pavlović, protomajstor eko-parka u Ilinoj vodi.
U prvim mesecima 2103. Eko-park trebalo bi da preraste u samostalno preduzeće. To su obećali čelnici lokalne samouprave, kaže Rakić, navodeći da bi zelena oaza na kraju grada tako dobila sigurniji izvor finansiranja.
Brane Kartalović
objavljeno: 23.12.2012
Pogledaj vesti o: Kragujevac
