Izvor: S media, 22.Feb.2012, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni Balkan kao slepo crevo
Tim Džuda, autor knjiga „Srbi: istorija, mit i uništenje Jugoslavije", „Kosovo: rat i osveta" i „Kosovo: šta je potrebno da znamo", jedini je preostali zapadni novinar koji se proslavio zahvaljujući balkanskim ratovima na kraju prošlog veka a koji se i danas bavi Srbijom, Kosovom i Balkanom. Reporter najuticajnijeg evropskog političkog magazina „Ekonomist" >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kaže da je najopasniji rizik za zapadni Balkan i Srbiju marginalizacija i sudbina tavorenja na periferiji Starog kontinenta.
„Taj rizik je veliki, pogotovo ako Grčka bude izašla iz EU. U tom slučaju, zapadni Balkan bi postao neka vrsta slepog creva. U Nemačkoj i nekim drugim EU državama sve je više važnih ljudi koji kažu: 'Vidite kakve vlade je imala Grčka i kakve političke lidere, iako je članica EU.' Takva zapažanja su vrlo opasna za sve države zapadnog Balkana", kaže Džuda, koji se prošle nedelje vratio sa putovanja po Srbiji i Kosovu.
Obama zahvalio Angeli Merkel zbog spasavanja Grčke
Konuzin: Srbijo, koliko će te koštati ulazak u EU?
Žipe: Srbija zaslužila status kandidata za EU
Odgovor na to zapažanje moglo bi da bude podsećanje na vrlo gusto sito i rešeto ispunjavanja uslova bez kojih je nemoguće ući u EU. To je najbolje iskusila Hrvatska, a to čeka i Srbiju i druge države zapadnog Balkana.
„To je dobar odgovor na takva razmišljanja. Sve ono što zemlje kandidati za članstvo u EU moraju danas da urade da bi bili primljeni u društvo Unije, Grci nisu morali."
Tim otkriva šta je na njega ostavilo utisak u razgovoru sa sagovornicima u Beogradu nakon što se vratio sa turneje po Srbiji i Kosovu:
"U razgovoru sa ljudima u Srbiji zapazio sam određenu vrstu ljutnje, ogorčenosti i beznađa. Prošlo je više od 11 godina otkad je Milošević pao, ova vlada je već četiri godine na vlasti i ljudi su razočarani, očekivali su više. 2008. bilo je mnogo više optimizma, vazduhom je strujalo uverenje da Srbiju očekuju svetliji period i brz napredak. Osim ekonomske krize, Tadićeva vlada se našla u zamci rešavanja kosovskog problema i želje da se izvede Srbiju iz prošlosti. U poslednje četiri godine ključna promena se ogleda u retorici i miroljubivom procesu zahvaljujući kojem je Beograd osujetio egzodus Srba sa Kosova. Vrlo je važno što je Tadićeva vlada odlučila da ne učini ništa što bi moglo da isprovocira incidente ili da pothranjuje tenzije. Ušli smo u rutinsku fazu rukovođenja krizom, kao u slučaju drugih problematičnih situacija širom planete. Kosovo polako prerasta u nerešiv problem, sa kojim je potrebno naučiti živeti ko zna koliko dugo, sledećih deset godina ili čitav vek. "
(P R E S S)
