Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2012, 21:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za kim ne zvone zvona?

23.09.2012. - Ruski dokumentarni film o pravoslavnim hramovima na Kosovu

Na jednom od ruskih državnih TV kanala premijerno je prikazan dokumentarni film „Za kim ne zvone zvona“- o dramatičnoj sudbini manastira i hramova na Kosovu. Bez obzira na činjenicu da je film bio prikazan veoma kasno noću, zabeležio je veliku gledanost, tačnije 119 000 gledalaca je videlo ovaj film.

Posle premijere, porazgovarali smo sa scenaristom Sergejem Barabanovim.

Sergej, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zašto je za film izabran upravo ovaj naziv?

- Ovaj naziv je sam po sebi već interesantan, jer sam radio kao vojni novinar ruske televizije u vreme rata u Bosni i na KiM. I posebno to što se dešavalo na Kosovu je ostavilo duboki trag na mojoj duši. Pre ovog filma, poslednji put sam na KiM bio 2004. godine i potpuni je utisak bio da će se na slavnu istoriju pravoslavlja u ovom kraju staviti tačka, jer su svi manastiri ležali u ruinama, a ljudi bežali odatle. I kada smo planirali ovaj film, kolega Grigorij Ilgudin i ja smo smislili takvo ime, jer zvona već odavno ne zvone- jer nema ni hramova, ni vernika. Tako mi je sve to izgledalo u tom trenutku. I kada sam počeo rad na filmu, video sam da sam pogrešio. Ali, naziv smo ipak ostavili.

Pa ipak, šta Vas je podstaklo na snimanje ovog filma, to što Vas je situacija lično dirnula ili želja da se o tragediji ispriča i pokaže što široj piblici?

- Tako se sve dogodilo, da sam tokom života, mnogo radio na prostorima bivše Jugoslavije, u to vreme, to je još uvek bila jedna celovita država. Bio sam u svim republikama, voleo sam i dalje volim taj narod, bez obzira što ih je sada zapravo 6. I naravno, to što sam video tokom rata, ostavilo je strašan utisak na mene. I najstrašniji utisak, za mene kao pravoslavca, ostavili su ti razrušeni manastiri. Ta je rana ostala u srcu. I sve vreme sam hteo da pričam ljudima o tome, o toj strašnoj tragediji. U kinematografiji je sve prilično sporo i evo, trebalo mi je 8 godina, kako bi ovaj film bio snimljen.

Kakvoj ste se publici obraćali, na kakvu ste publiku računali tokom snimanja filma?

- Na kakvu? Na sve. Na sve žitelje Ruske Federacije, zato što su ovaj film vernici primili veoma duboko, a mlađi, iako je njih manje, takođe su primili fiml. Moram reći da kod nas u Rusiji, posebna osećanja gajimo prema Srbiji. I čak i oni ljudi koji su daleko od politike. Takav je primer pomalo neočekivan. Kod nas u ruskim fudbalskim klubovima igra nekoliko igrača iz Srbije. Kada bi drugim inostranim igračima dodavali loptu, publika bi ih prosto bodrila. Ali, kada je svojevemeno Vidić igrao u Sprtaku ili Koroman ili Pjanović, pri dodavanju lopte, publika je vikala „Srbija, Srbija“. Po meni, ovo već mnogo govori.

- Tokom snimanja filma, Vi ste mnogo razgovarali sa Srbima na Kosovu, kako su oni ocenili pažnju koju Rusija poklanja njihovoj tragičnoj sudbini?

Ljudi se sa jedne strane zahvaljuju za pomoć, a sa druge su veoma ogorčeni, što nismo mogli i što tada nismo uspeli da zadržimo KiM u okvirima Srbije. Jer, da smo mi na neki način učestvovali, to bi bilo skopčano sa ratom, ljudi shvataju, da mi to nismo mogli da uradimo i zahvalni su za političku pomoć i za to što pomažemo u rekonstrukciji manastira Visoki Dečani. Rusija je odvojila materijalna sredstva i sada tamo rade restauratori. Ljudi su zahvalni i za podršku koju im pružamo u svetskim institucijama. Šta će dalje biti sa Kosovom? Jer, ovako kako je sad, tako ostati ne može. Ne verujem da će se na ovome završiti. Rano je staviti tačku.

Film „Za kim zvona ne zvone“ slušaoci radio stanice „Glas Rusije“ mogu pogledati na našoj internet stranici serbian.ruvr.ru

Vladimir Putjatin,

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti    
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vostok.rs...

Nezavisne Novine: Brabanov: Sušeni kosovski manastiri - rana u srcu